Delo

Д Е Л О «4 и сам је вршио вивисекције, и ако не у екзактном облику. Највећа је заслуга Галенова, што је скупио све физиолошко знање V један систем. Овај Галенов систем оснива се такође на науци о животном духу — пнеуми. Узрок свима животним појавама V човечјем телу, јесу но Галену три разна животињска духа, од којих је један у мозгу и нервнма, други у срцу, а трећи у јетри. Ова три облпка животна духа, који се без престанка иримањем духа из ваздуха, регенеришу , они управо н јесу узрок што органи раде своје Функције. Врој ових Функција врло је велики; али се дају ноделнтн у три групе : исихичке, који обухваћају мишљење, осећање п покретање, које зависи од воље; сфтмичке. то су радње удара срца, било и произвођење топлоте н напослетку физичке у које спада храњење, растење, секреција н множење. По Галену у јетри се гради крв. Одавде полазе вене, којима досиева крв у десиу комору срца, где се иотребни делови одвоје од непотребних; потребнн се ијњносе у леву комору срца а непотребни плућним артеријама односе у плућа. У плућима се крв, помоћу животног духа онет ))егене]шше н постаје употребљива. Заиста је чудновато, с каквим је про])очанским даром указао Гален на онај део ваздуха — пнеуму који још није познавао п требало је да прође више од хиљаду година, док се Галенова слутња није потврдила проналаском кисеоника. Појмови Галенови о нервном снстему такође су интересантни. У мозгу и кнчменој мождини налази се ночетак осећања н кретања нерава. У сиецнјалној Физиологији нерава, нснитивао је Гален експериментима дејство Уа§т18-а и међуребарних нерава на дисање и радњу срца. Галенов систем вредпо је кроз цео стари и средњи век. За све то време Фпзиолошко испитивање није ни корака напредовало. Тек у XVI веку почпње Физиологија самосталније напредовати. Први. који је Галенов систем нанустио и развио нов систем био је Рагасекгњ (П493—1441). РГегов је спстем без емпирије и експеримената, пун оригиналних али п апсурдних идеја. Главна основица Парацелзусовог система јесте једин-