Delo

УВОД У 5гПОРЕДНУ АНАТОМИЈУ И ФИЗНОЛОГИЈУ 85 ство ирироде. Природа представља једну целину Масгосозтоа, а у човеку с-у усредсређени као у средишту нрироде, сви разни облици онога што чини природу. Човек је према томе Мшгосозтоз. Али Парацелзус не сматра природу као нешто већ готово, свршено. већ мисли да природа вечито постаје. Физиолошко испитивање добило је већег полета тек са великим анатомским открићима Уеваћи-а, Еиз^асћго-а, Еа1оррЈа и др. научара Француске п талијанске школе. Парочито је благотворно утицало на Физиологију испитивање анат. грађе срца и тока крвних судова, услед чега је Галенова наука о крвотоку знатно измењена. 8егуе1о (1511 —1553) је ирви оборио Галеново мишљење, да крв из десне коморе иде непосредно у леву, тиме. што је показао да је преграда између левог и десног срца непроходна. Његови последници Со1ошћо (умро 1559) и Геба1рто (1519—1603) придодали су овим фактима нова о крвотоку у илућима; а Аго-епОеИ (1513—1572) изнео је да храњење целог тела бива једино крвљу. Оваквим специјалним испитивањима на Физиологији крви утрвен је био пут, те је Нагхеу (1578—1657) могао пронаћи највећи проналазак овог доба — крвоток. Најзнатнија тачка у у открићу Харвијевом, које се одликује тачним посматрањем на екзактној експерименталној основи , јесте та , што је он први ноказао везу између артерија и вена капиларима и нрелазак крви из артерија у вене капиларима а из вена даље у срце. Тиме је Харвије утврдио да сва крв пролази кроз срце и да у затвореном кругу оптиче по телу. Поред науке о крвотоку други је ваљан рад Харвејов „бе »•епегаНопе ашшаНитђ у коме износи закон, који и данас вреди у науци о плођењу организама „отпе угушп ех оуо“. Међу заступницима школе , коју је основао Парацелзус вредно је споменути још Уап Не1топ1-а (1577—1644), који је, на темел>у његове науке (о јединству природе и вечитом постојању свега што чини природу) изнео мигиљење, да се сва тела састоје из материје и снаге (Агсћепза). Само у овој вези материје са снагом могу тела да егзистују и живе. Ну има разних ступњева живота и тако звана мртва тела налазе и на најнижем ступњу живота. Интересантно је и Хелмонтово ми-