Delo

ЕМШЈО КАСТЕЛЛ.Р 13. маја ове године шпаискм народ нзгубно је једиог од највећпх својнх сннова даиашњега стодећа — Еасгелара. — У тужпој нсторнји шпанској деветнаестп век ие пзостаје мпого од почетка осамнаестог најжалоснпјега у исторпјп овога господског, рптерског, ионосптог народа. Растрзана дмвљпм унутарњим борбама, анархијом доведена до апсолутне пемоћн за интензиван полнтичкп живот и за културну утакмпцу са осталим пародима, доживела је Шпанија да види како од њепе пекадање територпјалне величине отпада парче но нарче, докле ипје, наших дапа изгубпла н последње своје колоније. Шпапнја као колонијална сила прнпада историји. То је резиме њене историје деветнаестога века. Њеиа слава бпла је давно и ирошла. Али није само то резултат од дпвље иеобуздане унутарње борбе — већ су оне растројнде и разорнле народни организам, отровале му животне сокове. Ми савременпци иоследњнх жалоснпх дана шпанске псторпје, гледамо како вене жпвот једног некада сдавиог п великог народа,- како га остављају жпвотне снаге н нодлеже свом историском удесу, пемоћан да се ослободп исторпских идузија и отргне од биготизма те да у иолитичкој н религиозној слободн, у раду п утакмпцп с другии културним народпма, а не у апатпчној изоловаиости — нотражи пзлаза из животие крпзе. Један од онпх ретких сппова, што ихјетако мало V шпанскоме народу, а којп су н на делу огледали да тргну свој народ нз аиатије п да унесу идеје о иолптичпој п релпгиозној слободи у уснаванн му дух био је КастелпЈЈ. 1’ођен у Каднсу 8 септембра 1832, свршивши у Мадриду внше науке, ои се најире посветно науци. Иа мадридском универзитету предаваше општу историју п књпжевност. Кастелар на скоро за тпм узе учешћа у јавном жииоту. Око њега, одлпчног говорннка п слободоумног човека, искупи се једна група млађих људи. То је био зачсгак ренублнканске странке. 11а ирсстолу шпанском ссђаше злогласиа Пзабсла II, а љени саветници беху пз странке моДерадоса (умерених). Развратни режпм К1»ал»пце Изабеле којом владаху њеии љубавнпци, људн одвратних