Delo

БОГБЕ ИКАД НЕГО НИКАД 4«35 Док појав није добио одређен об.шк и док се није завршпо, колебао се, и друштво га је пратило, изучавало, најзад упознало, и он већ ишчезава нз рускога жпвота. Ирелазим па другн хор, хор старпјих ноколења. „Како је могућно, говорили су мн, нзносити такву грубу, непријатну личаост и ставптн по]>ед ње красну, чисту Вјеру ?“ Зашто је изишла пнкантна, груба личност? Зар ја надртавши, како веле, читаву галерију иортрета не бнх умео надртати портрет чистији, прпличнијп ? Но да лн би он тада испао веран п тииичан, пптам ја. Да лн би бно апсорбовао у се и изразио што опште целом том појаву који се стао појављнвати код иас? Волохов није соцнјалист, није доктринар, ннје демократ. Он је радикал п кандндат за демагога: он са земљишта нразне теорнје о безусловној негацији готов је прећп к делу, и нрешао би кад бн се код нас демагогија могла изразити јасније и прећи у дело т.ј. кад би код нас била могућна рашпрена пропаганда комунизма, интернацпоналан иодземан рад и т. д.*Ј Ои бп п отншао на го поље да ради искрено пошто сам ја узео не авантуристу који се баца у вир да лови рнбу у мутној водн него — с његове тачке гледишта — честптога т. ј. нскреног човека, с пзвесном снагом у карактеру, који није глуи. И у том је услов за успех. Не хотимична лаж но његова рођена искрена заблуда само је могла доводнтн у заблуду Вјеру и друге. Варалицу бп свн одједаннут нознали и напустилп би га. Да сам томе додао пишчево расположење тада би изншао не Волоховљев тип него слика мога личнога осећања, н све би пропало. 8ше јга, то је закон објектпвнога стварања. 'Гако исто кад бих ублажио овај портрет да угоднм младим гласовнма, не би изишао јунак тог нојава што се дешавао пред очима свих нас. Он је верап стварносгп, или није. Ако је веран, то ја имам право и у том је сва заслуга нишчева, а носле остаје чнтаоцу да изводи из дела своје закључке. Сад долази главни согриз сГеИсИ: како се могла заљубнтп у њега Вјера, опако ноносита, нежна, красна? Како је нз честитога друштва могла отићп на обронак, зближптн се с таквом лнчношћу ? Чудноват укор! (Наставиће се) *) Несрећом то се показало могућно донекле и код нас, како се то потврдидо тада, т. ј. 1875.. када су биди писани ови редови. Дело XXII 30