Delo

ПАД РПМА II ИАП<'КЕ ДРЖАВЕ 463 Брута, Цицеронаи Хортензцја, да онп благонаклоно прпме жртву народа француског1. После молптве јаким гласом прочита се акт слободе1 2, којим се прокламује: независност народа римског, установа нове владе и уништавање дотадашњег државног ауторнтета папског, чнје владавнне од тога дана прелазе у евојину римске републнке. Затим је Бертје громким гласом, уз одушевљено клицање свега, признао у име Француске нову републику рнмску, или тиберинску, развио њену тробрјну заставу, састављену од бела, црвена и црна платна, и у триумфу, уз звуке музике и бескрајно акламнрање трупа н народа вратио се у сво.ј војни стан3. Слободни народ римски изабере још истог дана депутацију, па је с ђенералом Червонцјем, упутипрестарелом папи у Ватикан, ради саопштења, да је престала његова светска власт, и да ,је од сада само обнчан грађанин. Републиканци ови застану папу окружена многобројним доглавннцнма. Ђенерал Червонп, у збуњеном говору, стаде нзлагати папи свој задатак, на што га овај прекиде речима: „Оставите се тога, ђенерале. Пзвршнте без сваких увода евоју мисију; ми смо готови наеве“.4 Ђенерал Червони му тада понуди републпканску кокарду, са изјавом, да ће му се издавати по доброј вољи значајна пенсија, како би могао задовољно живети у своме звању. — Ја не знам за другу униформу, рече папа, него за ону, којом ме је црква почаствовала. Ви имате потпуну власт над мојим телом, али се душа моја смеје вашим атентатима. Немам потребе за пенснју. Један штап н ланена одећа довољна је сваком браниоцу вере. Моја власт по сили слободна избора, долази од Бога, а не од људи, и зато не могу п не морам чинпти никаква опозивања. Сад сам у осамдес-етој години, па немам чега да се бојим, а пустићу да се нада мном изврши свако насиље, злочпн и поруга од оних, којима је сила у рукама“.5 Депутација затим обнђе све просторије Ватнкана: галерије, музеје, библиотеке, сакристије, где се чуваху драгоцене утвари, 1 ЛоиухпнЂ. Пстор1н Христ. Церквп вт>. XIX вРкћ. 1. 29. 2 Акт овај у целини видп код Бекатинија, IV. I. 94—90. р. р. 3 ВессаШЛ. IV. 93. 4 Коћгђасћег. XV. 120. р. 5 ВессаЛпк IV. 101. р.