Delo

Д Е Л 0 464 не оставивши без прегледа нн папнн кабпнет. Ту наиђоше на једну велпку урну, поклон краља шпанског, н мислећп да је пуна злата, запнташе папу: шта има унутра? — „Дуван,“ одговори папа мирно, али одговором није избавио ево.ју урну из руку нових господара у Ватпкану. Неколико дана после тога слободни народ упути папп Пију VI нову депутацнју, коју је водио Халер, калвпниста из Швајцарске, која је имала да обЈавн папн, да је осуђен на прогонство п заточење. Око једног сата по подне депутацпја нађе папу у његовим одајама. Хелер, не прпхватпвшп се капе рече папп: — Републпка римска наређује вам, да мп уступнте све ваше благо. — 0, небо! одговорп папа, — трактат толентпнски нпшта мп није оставпо, зато ништа немам нп да вам дам; вп то знате боље од мене. — Имате на прсту два прстена, рече Швајцарац. Папа скпне с прста један драгоцен прстен, а другн задржн, јер то беше тако званп „рнбарев прстен,“ који прелази у наслеђе насљедницима св. Петра. Халер пак, уверпвшн се да рпбарев прстен ннје од особите вредностп, прпхватп се прегледа других драгоцених предмета у одајама ватпканским. По извршеном прегледу, напшав у једном предсобљу некоје прелате. рече оштрпм гласом: — Ја сам од онпх, којп не знају да постојн папа; зато наређујем вама, да му дате на знање, да се спремп на пут сутра у шест часова изјутра! Један од прелата одговори му, да онп немају куражн да саопште своме суверену тако тужну вес-т. Халер се тада вратн натраг и усмено саопшти папп предњи налог. — Не знам како ћу поднети тешкоће тога пута, кад сам стар п слаб, одговори папа. — А моја дужност тражи да сам овде, п ја је не могу напустпти без наспља, јер овде морам умрети. — Ако не пођете на леп начин, поћићете силом! одговори на то републиканац. Сутрадан, 24. фебруара, на дан св. апостола Матије, Пије VI 'Служио је с-воју иоследњу мису у Ватикану. Тек је миса до11 11)1.1. IV. 102—106. р. д.