Delo

Д Е Л 0 466 јете одавде у Гренобл. Тако наређу.је Дпректорија француске републпке“.Пут се наставио даље. У Сузп командант извести папу да се не задржава у Греноблу, него да нде даље — у Бријанцону. Абат Балдасари, којп је пратио папу на овом путу, описао је у своме делу, које је већ паведено, како тешкоће пута преко Алпа, тако и моралну награду, коју је становнпштво Гренобла дало своме Првосвештенику.3 Пз Гренобла је папа журно транспортиран у Валенсу, где стпгне 14. јула 179У. године. Некако тих дана један свештеник н члан Директорије (абат Сије) предложи да се папа Пнје VI, радп сигурности, с-проведе у Дижон, али извршење те наредбе беше немогућнб, јер 22. августа умре у Валенси Пије VI, последњи папа XVIII века, и погребе се далеко од своје разорене п упропашћене државе. Почетком октобра исте годпне, иратноцп овога папе шетаху се нзнад зидова града Валенсе, у незнатну растојању од друма, који води у Лион. Прођоше једне каруце. Путник, опазившн их, посла да нх позову ближе. А кад дођоше и представише се, путник поче распнтивати о смрти папиној. Прими на се обавезу да помогне у Паризу њихове молбе о преносу папннога тела у Рим и, — настави свој пут.1 Тај путник беше Наполеон Бонапарта. Он се враћао пз Мисира у Париз, да промени уиравну власт у Француској а с њом н прнлике у Европн. Тако се извршио над папске државе на крају XVIII века, Моћ Пија VI сруши се као здање од карата. У Европи се не нађе никога, који би га заштнтио. А кад му дође суђенп час, његов Рим, његов народ, његова црква као да нису нп постојалн. Републиканци су погреблн папство н у политичком и у црквеном смислу. II као највнднији знак победе над њнм, на мосту св. Анђела, на Тибру, подиже се статуа богиње Слободе, која гази папску тијару ногама. С. М. Веселиновић. 1 Пж1. XV. 125. р. 2 ВаМазбап, 11 раг!е, 6. сар. ВаМаккап. 563. ра§.