Delo

IIАД РИМА II ПАПСКЕ ДРЖАВЕ 465 вршена била, у палату нагрнуше војницн, иу фурији говораху разне недостојне речи. Нцје VI не могаше због старостн сићи низ степене. Неколике слуге његова двора, окупанк у сузама, помогоше му да се спусти и посади у кола, запрегнута са шест коња; кола је пратпо официр с једним коњичким одељењем. Официр упутп свој конвој кроз роИа АицеИса, у правцу ка Тоскани.1 Путницн се зауставнше тек сутра дан у Сцјени. Мноштво народа на коленнма дочека овај спровод, али немо, без гласа. На вратима манастира св. Августина предусретну папу: дука Браши, заступник арцидуке тога краја и архијепископ Зендодари, тадашњп папскп нунццје у Брнслу. — У том манастиру Пцје VI пробавио је пуна три месеца и прннремно булу, у којој даје упутство карднналима, како да поступе при избору новога папе.'1 2 Вероватно је, да би Пије VI нашао у овом граду и своје вечно боравиште, да се не догодн једна ређа појава, која га нагна да оде из града У суботу 1798. год., у очп Тројица, потресе се земља необично јако, уз страховиту грмљаву грома, тако, да ретко која грађевнна остаде неоштећена. II напино станиште би повређено, услед чега се за њ потражи ново место. Другога јуна један војнички одред спроведе Пнја VI и његову пратњу у Флоренцију п одатле у један празан манастир, удаљен две мпље од града. Скоро десет месеци издржа папа у новом свом затвору, малаксавши под теретом старостп, понижења и горких увреда. У том се догодн да Русп п Аустријанци направе успехе у северној Италнји. Французн се побоје вести, да је Суворов добио заповест, да ослободн папу,1 те учнне припреме, да се папа спроведе у Француску. На путу, преко Парме, папа стигне у Турнн, ноћу, између 24. и 25. априла 1799. године, тако смртно изнурен, да су сви мислили да је на умору. Тек што су га положили у постељу, уђеједан Пијемонтез, представн се као „мајор трга“, па управн на папу овакав поздрав: „Грађанине, паио. Срећан сам што могу изразити уважење и пошту, коју према Вашој особп има генерал Груши, гувернер Турина. V псто време он Вас иозива преко мене, да сутра зором отпуту1 1)ођеШ. III. 292. р. 2 Коћгћасћег. XV. 12(1. р.