Delo

ПЛОВДИВСКИ ПРЕВРАТ 1 1 бугарско биле еу и сувнше велпке, уепомене на њпх и сувише свеже, да бн се с руске стране могле разумети п опростити тежње бугарске п њенога кнеза, да се еманципују рускога туторства. У почетку, после Берлинскога Уговора, прећутно је било примљено као неко правнло, које истпче из саме природе ствари, да између положаја Русијиног у Бугарској и иоложаја Аустро-Угарске у Боснп и Херцеговини стоји некакав паралелизам, да .је Русији н руском утицају у Бугарској оспгурана исто онако превласт, као што је њу Аустро-Угарска за се добила у Босни п Херцеговинн. Остављајући на страну већ то, што су самим одредбама уговорним права Русијина према Бугарској друкчнје одмерена п друкчије ограничена но права Аустро-Угарске према Боснп н Херцеговпни, нп природа односа ко.ји стоје између Русије и балканских Словена н којн су освештани вековннм традицијама, нпје допуштала, искључпвала је тако рећи апсолутно, да се рускп положај у Бугарској развцја у оном духу н у оном правцу, у ком се развпо, у ком се морао развити положај аустро-угарски у Босни н Херцеговпнп. Поступно, полако Русија би се сродила с мишљу, да .је она дужна оставпти Бугарску самој себи, јер она у Бугарску није ни ушла као оевајач него као ослободилац, и.јерје код ње учвршћено било уверење, да самостална бугарска држава као п друге самосталне еловенске државе на Балкану, одговарају у пуиој мерп интересима п циљевима руске нолитпке, под погодбом да оне нису туђинским утпцајима н туђинским интригама заведене са правога пута и одрођене од евојих народнпх идеала. Али је бугарскп народ, жедан слободе, бујан у својим народним захтевима, бпо нестрпљив п недовољно обазрпв према Русима и њнховој осетљнвости. Кнез Александар пак са своје стране. примајућн се престола бугарског, схватио је свој положај н свој позив владалачкп сувпше апстрактно, без обзира на прилике у којима су створенн били и Бугарска п његов престо н без обзпра на односе н обавезе, које су те прилике налагале Бугарекој према РусијииЦару Ослободиоцу. Кнез Александар Батемберг је био и сувише немачкп принц, и сувнше прожет, ступајући на престо бугарски, осећајем владалачког достојанства, да би се могао ма п привремено унети у улогу, коју су у првпм данима ослобођене Бугарске прилике наметале бугарском кнезу према Русијп п њеннм преставницима. У место да умерава нестрпљење и раздражљивосг народа бугарског, кнез му је напротив не само