Delo

ПЛОВДНВСКИ ПРЕВРАТ 13 само као консекрацдју успеха бугарскога кнеза, којије, покварио своје односе са Русцјом, који радн без Руспје н противно вољи руској. Хоће ли битн једна плп две Бугарске, то је пнтање за Енглеску сасвим узгреднога значаја, ио готову нндиферентно. Што је за њу главно, што је за њу од капиталне важности, то је прилика тако добро дошла, да се Русија п руски утицај избаце из Бугарске за један дуги низ година, да се поводом једног тако крупног нациоиалног питања бугарског, као што је питање уједињења између Бугарске и Псточне Румелије, изазову несуглаеице и несноразуми између бугарског народа и Русије, да се најзад даде осетити Бугарима да они могу евоје народне идеале остваривати не само без помоћи руске него и кад се Русија баш томе и противп. Најтежи, најделикатнији био је положај Аустро-Угарске према питању покренутом пловднвским превратом, па према томе није нн чудо што је и политика њезина била у тој прилнци најнеодређенија п најколебљпвија. Аустро-Угарска политика на Балкану у опште врло је компликована и јавља се у разннм својим фазама у облицима, којп, п ако су саставни делови .једне исте целине, носе често једнн према другима контрадикторан карактер. Од Јосифа II п Катарине Аустрија се споразумева са Русцјом ради ширења своје власти н утврђнвања свога утицаја на Балканскоме Полуос-трву. Сваки корак напред у томе погледу обележен је једном заједнпчком акцијом, једним споразумом илн једном погодбом пзмеђу Хабзбуршке монархије п Русије. Руске н аустријске тековине према Турској и на рачун Турске теку упоредо. Али после сваке такве тековнне, којој је нретходио или коју је запечатно аустроруски споразум, осећајући незгоде п опаености за с-ебе од руских тековина, увиђајућп п колико би за њене жнвотне интересе могао бнти фаталан кондоминнум са Руеијом на Балканском Полуострву, п колпко је она мало у стању да одржи равнотежу према Руспји у случају поделе сфере ингереса, Аустрија се радо одазива сваком подузећу друге које европске спле у циљу сузбијања Русије с-а Балканскога Полуострва. Реч кнеза Шварценберга, приликом кримскога рата, да ће Аустрија задивити свет ево.јом незахвалношћу, нпје само обележје политпке аустријске у једном даном моменту. Она је у своме правом, широком значењу, да Аустри.ја неће и не може имати никаквих обзира, да она не преза чак нн од тога да пред целим светом.