Delo

ГРБЛЈА ПРКД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРИМА о4о ђевпна, п то баш из оних разлога из којих се Аустро-Угарска труди да га сузбије. У томе иогледу ваља битн сад много смотрендји но 1892. Тада смо и могли допустити да у извозну тарифу не уђу прерађевине (осим неколико мање важних), јер оне, у колико ихје било у земљи, иису имале никаква значаја за спољну трговину. Сад већ не смемо губити нз вида ннтересе предузећа која су посведочила своју вредност, а тако ни оних која се могу основати у току новог уговорног периода. Срби.ја не може примити трговински уговор у коме би бнло уступака само за извоз спровина. Како су наше сировине потребне Аусгро-Угарској она таквим уговором не би у стварп скоро ништа жртвовала ради закључења споразума. II што је особито важно, нашој роби мора бити потпуно обезбеђен провоз кроз АустроУгарску. Пначе бисмо бплп нринуђенн да ради својег еманциповања употребимо много обилазније путове. Нн из новог уговора не сме изостати одредба по којој „роба сваке врсте која долази са земљишта једне стране уговорнице или улази у исто, биће на тернторији друге стране узајамно ослобођена сваке провозне царине и сваке трошарпнске таксе, па бнло да се провозе непосредно, или да се за време ировоза пмају стоваритп, сместитп у депо или на ново утоварити“ (чл. VI.). Али, на жалост, ова се одредба показала у практицп недовољном. Наша роба није плаћала никакву провозну царину нп трошаринску таксу, али је била чешће изложена несавеснпм поступцима аустро-угарскпх царинскпх и железнпчких органа, којн су јој пресецалп нут на све могуће начине. Србија нма права тражити, да се новим уговором онемогуће таквн поступцн. Умерено царинско оитерећење наших аграрних прерађевнна н потпуно слободан провоз свих наших ироизвода, две су тачке на којпма ниједна српска влада не сме попуштатп. Без тога двога никакав трговнпскп уговор не може пмати за нас корпсти. II ако Аустро-Угарска не би хтела да испуни та два наша захтева, она српска влада која буде водила рачуна о земаљским пнтересима неће нрезатн од царинског рата. Тада бпсмо бар пмали чисту ситуацпју пред собом. Алн се иде сувнше далеко кад се препоручује царински рат с Аустро-Угарском. Шта нама вреди што би она отуда нретрпела штету. Зар је њнхова штета наша корист? Мп не треба да се бојнмо царннског рата. Оп ће за нас бпти бољн но рђав трговинскп уговор. Али не треба ни да га нзазнвамо. Радп чега бнсмо га