Delo

Д Е Л о о4<* пзазвалн? Да економски упропастпмо једног такмаца? На го се ие може озбиљно нп мислити. Да унапредимо домаћу производњу? Н)ОЈ 110 се највнше добра учиннти ако се закључи повољан трговннски уговор, јер ми имамо мало шта да заштнћу.јемо, а много да пзвозимо. Царинскп рат с Аустро-Ј’гарском нпје у пзгледу. 11 »ој нпје у интересу да му даје повода, нама још мање. Алп претпоставпмо да под притиском угарских аграраца или ради каквпх задњих политнчких смерова Аустро-Угарска стави као сопсТШо *ше (|па поп закључењу уговора високе царинске стопе иа увоз нашнх аграрннх прерађевина (за сировине иема толпко опасиости) нли такве погодбе којима наш провоз не бп бпо довољно обезбеђен. Србија у гом случају не би могла продужитн иреговоре. II тада би се загазило у царински рат. Боље п он но каква карикатура трговггнског уговора, у којем бисмо пмалп готово све штете једног царинског рата, а која бп успавала нашу енергију н успорпла рад на еманциповању. Да лн би такав рат упропастио нашу извозну трговину, као што се мисли у Аустро Угарској ?• На то се питање може према садашњим подацима датн сигуран одговор. У својој најскоријој нрошлостп Србија има два случаја у којима је један део њених производа бпо доведен у положај сличан ономе крјп би иастао услед царпнског рата. Год. 1895—96. забрањује се пзвоз наших свиња. Какве смо штете нмали отуда? Тренутно је страдало неколико трговаца, али је у иакнаду земл.а добила кланично предузеће. Нредност оваквих предузећа лако је оценити према подацима које смо напред изнели (стр. 28.) и из којих се види да је за 15 година пре 1895. пзвезено меса п заклане жпвпне у вредностп која далекозаостаје од половине извоза једине прошле године. Год. 1900. одузето ј<* иашем житу право иа поврагак царнне кад се извезе дотерано и прерађено у угарским елеваторпма п млиновима (МаћШегкећг). Овај постунак којпм је требало олакшати пзвоз. домаћих производа, могао је довестп у веома незгодан ноложај, нашу жптарску трговину. Угарски прерађивачп нпсу имали више толико рачуна да купују српско жито, а ми га нисмо моглп пеносредно упутити у друге европске земље, јер оно у стању у ком се пзвозн ннје употреблшво на страним трговима. Алп у стварп п та нам је сметња корисно послужпла. Укидањем 11 1). К. <4гип 1)<:>гу, ор. гН.. стр. 276.