Delo

СРБГГЈА ПРЕД ТРГОВИНСКПМ УГОВОРПМА .')40 Прекид трговинскпх односа с Аустро-Угарском изазвао бнг не треба се варати, врло озбиљну економску кризу у земљи. Од .једном би се пресекао пут којим је српски извоз вековима ишао. Али та криза не би начела жпвотну снагу наше отаџбнне. Она би трајала колпко и лутање наших производа у тражењу најзгоднијих новпх тржишта. А то лутање по свој нрилицп не би дуго трајало, јер су се српски пзвознпци већ почелп навнкавати да унућују своју робу на далж европска гржишта. II оног дана кад се за већи део нашпх производа постигне повољна трговинска веза ван Аустро-Угарске, нривреднп развитак земл.е добиће нов полет, много јачи п сталнији но што га може бити под благонаклоним закриљем нашнх ееверних: суседа. Онда ћемо своју извозну трговину сами експлоатисати не црезајући нп од чијих самовољних поступака. Царински рат с Аустро-Угарском не би, дакле, упронастио земљу, али би, н то .је ван сваке сумње, задао смртни удар нашим државним фннанснјама. Држава чи.јп редовнп приходи нн у најбољим годинама не досежу за покрнће расхода, нпје у стању да издржи ннкакву озбпљнп.ју крнзу. Привредна криза изазвала бн финанеијску, .јер би се државни прнходи нагло смањили, једно због подбацнвања у царинама (увоз не би могао тако брзо достићп садашњу цнфру, а извозу би се морало олакшати на царинп и обртном порезу), а друго, што би иосреднп порези који се управљају према прнвредном стању земље од једном поиустпли, а непосредне бп због опште кризе било тешко утернватп. Да се Грбија за последњих 2<» година пажљивије служила својпм кредитом, он бп је спасао у невољи. Пролазнн буџетски дефицитп покрплп бн се зајмом на страни. Али кредит наше државе н сада, у редовним приликама, одржава се једпно вештачким ередствпма (на пр. захваљујућп утицају разних иријатељеких влада), а кад настану озбнљне невоље (срећне земље само су онда прпнуђене да закључују дефицитске зајмове), њега ће нестати као » апунског мехура. Прекид трговннскпх односа са Ауетро-Угарском довео би Србију пеминовно у положај да обуетави отплату евојих дугова. II Аустро-> гарска бп осетпла неповољне последнце царинскога рата. Прво, ишчезле би све корнсти које она сад нзвлачи ирепродајом н ирерађивањем ерпскпх пропзвода. Патпм бн се њен извоз у Србију од једном прекинуо. Истина, тај нзвоз по релатпвно.ј вредностп не изгледа огроман, алн пада