Delo

Д Е Л 0 64* тарнфом од 17. Анрила 1900. смањепп ставовн Београда у неиосредном саобраћају с Немачком.1 Уосталом, добро осушепе шлдше, као н пекмез, могу издржати дуге путеве. Н>нх можемо без великнх тешкоћа упутити Дунавом у Русију, где се траже, па н мпого даље.II нут за Солун могао би се корпсно употребнти. Ои је изазнвао пређе не мало одушевљење у Србнји, а сад се сматра као потпуно без вредности. Велике наде које су у почетку полагане на нзвоз јужном железницом преко солунског пристаништа нису се могле остварити једио због железничког нута који је са своје дужпне одвећ скуп за нашу јевтину, а обимом велику робу; друго због неудесности самога пристаиишта и рђаве турске администрацпје. Али пије мање претерано садашње подцењпвање солунскога иута. Све знатнији део наших пронзвода добпја нрерађивањем ман.и обим а већу цену, те може лакше издржатн подвозне трошкове. Узто, друштво — Хиршово — које држп у својим рукама железнпчку нругу од наше границе до Солуна, показало се вољно да учннп нашем извозу потребне тарифске олакшице. А како се и у носледње време п само солунско пристаниште дотерује, многи нашп извозници иочели су упућнватп робу у том иравцу п нашли су у томе боља рачуиа но да су је послали уобичајеним нутем кроз Аустро-Угарску. Подвозиа цена биће много повољнија, кад се буде утврдила стална трговннска веза преко Средоземног Мора. Наравно да бн изласком на Јадранско Море убрзали еманциповање својег извоза, али је питање кад ће се саградити потребна железничка пруга, а озбиљно се може рачунати само на већ остварене путове. Не греба сметнути нп то с ума да у Србији већ постојп један јак пзвозни центар који почин.е разграњавати своје везе по целој Европи и која је у стању да нрнпреми нашу робу према захтевпма најудаљенијпх тржишта и да је упути там<» где ће наћи најноволшпје цене. Тек бп се у време царинског рата с Аустро-Угарском впдело колико једна таква установа, као што ,је Извозна Банка, може учинити уелуга овој земљн. 1 Нодвозпа цша једног вагона (10.000 кгр.) из Србпје непосредно у Немачку јевтинија .је по тој тарифп за 13 20 фор., но кад бп се роба задржавала у Пешти. - Од 6,991.000 дпп. вредпости целокунног извоза сувпх шљпва у 1901. (1900. год. би.то је пзвезено за N,001.000 днн.) долази па Немачку 1,810.000 (1900.: 2.570.000 дпн.).