Delo

СРБМЈА ПРЕД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРИМА 5 5 1 впнских уговора. Немачка нема никаквих специјалних разлога да квари односе са Србијом, од чије робе не прети главна опасност њеној аграрној производњи, а која, међутим, трошп у све већој мери њене индустријске производе. Аустро-Угарска, видели смо, има врло јаких интереса да закључи трговински уговор са Србијом. Од ње, дакле, претн још мања опасност новом српском уговору. Али обе те земље, Немачка и Аустро-Угарска, теже за продужењем уговорног стања ради сво.јнх властитих потреба. Оне ће своје интересе гледати да заштите у новим уговорима, а о наппгм морамо се мп сами побрииути. II ако Србија пе може одређивати правац својој трговинској политнци како хоће, то не значи да она треба да сачека скрштених руку уговор који јој се буде дао. Ми имамо својих спецнјалпих интереса које морамо ммати у виду при закључивању нових уговора. Али у питањима општег, међународног значаја реч Србије неће миого вредети. С тога се на њима не треба одвећ дуго ни задржаваги. Лупајући главу о ономе што ппје у нашој властп да изменимо, можемо сметнутп с ума оно што смо у стању и што с ногледом на иаше пптересе треба да унесемо у нове уговоре. •Једно такво питање међупародног зиачајаје питање о томе, да ли треба уговоре закључивати на основу највећег повлашћења пли на основу узајамног попуштања (реципроцптета). II један и други систем имају својих врлина и својих мана које свака држава процењује ио својим властитим нптереспма. Клаузулом највећег повлашћења — но којој се једној државн дају свп они уступци (новлашћења, спуштања цар. ставова итд.) којп су дати нлн ће се датп другпм државама — повећава се број трговинских уступака које једна држава чпнп другој. Највеће повлашћење олакшава, дакле, међународип трговннски промет, а смањује заштиту домаће производње јер повећава страну утакмицу. II присталице заштитнога правца радо бп га избацили из нових уговора. Уосталом, сад је за њихове планове врло згодно време. Заштитнн покрет силно је нзбно иа све стране, н већ се увелпко претреса о томе да лп у новнм уговорнма треба задржати клаузулу највећег повлашћења. По угледу на аграрце других земаља п Српско Пољоирнвредпо Друштво заузело .је своје гледиште у овом иитању. У представци уиућеној Мпиистру финансија1 велн се: „Но не само да 1 Припре.ма па пове трговпиекс уговоре. иредставка Српског Пољопривредиог Друштва господппу Мпнпстру Фипанспја. У Веограду 1902. годпне.