Delo

Д Е Л 0 Ке нас привредна политика и трговннско царннске нрнлике оеталих држава нагнатп да п мн као основно начело за закључпвање нових трговинских уговора прнхватимо начело рецппроцитета или ограниченог највпшег повлашћења, већ оно је п у интересу нашем, јер ћемо само тако и тада постићи нотпупу равноправност и једнакост.“ (етр. 4). Овде се тврде две стварн: нрво, Србија ће бнти принуђена да закључује пове трговпнске уговоре на основу узајамног попуштап.а, п друго, то ће бнти у њеном ннтересу. Србнја ће у овом погледу донста моратп да пристане уз правац којп преовлада у ередњој Европи. А какав ће правац преовладати зависи од Немачке. Ну по држању ове земл.е не може се с потпуном сигурношћу пзвести закључак у прнлог реципроцитетннх уговора. Напуштање највећег повлашћен.а бнло бп противно пнтересима Немачке. Њој у овом погледу нису сасвим одрешене руке. По члану XI. франкфуртског уговора о мпру (од 20. маја, 1871.) француски производи моћп ће се користитн свим оним олакшицама које Немачка буде признала Инглеској, Белгији, Холандијн, Швајцарској, Аустрији и Русији. Осим тога, врло је сумњиво да би Пнглеска, која више не влада светским тржнштпма као пређе, пристала уз спстем рецппроцнтетних уговора којп би њене пропзводе на немачким тржпштнма могао изложити утакмици које стране већма новлашћене земље, док она сама не терети увоз немачких пронзвода ннкаквим царинама. А кад се у два тако важна трговинска уговора буде унео поступак највећег повлашћења, нпје вероватно да ће остали немачкп уговори бптп друкчије закључени. Свака земља одмерава устуике које даје према уступцима које прима, те би уговором по узајамном попуштању Немачка добпла само оно што бн се н.ој специјално дало, а њенпм уступцима користилп бп се п пропзводи двеју других економскн врло развнјенпх земаља. Уосталом, заштптне потребе могу се задовољитн а да се пз уговора не изостави постуиак највећег повлашћења. V Француској су се 1891., с погледом на чл. XI., веома о0радовалп гласу да Немачка нрнстуна закључивању трговинских споразума. Алп је Немачка успела да велпким делом уништи дејство највећег новлашћења удесившн уговорне тарпфе тако да се француски производи нису могли користитн прнзнатим п.такшпцама. Нова немачка аутономна тарифа саставл.ена је у том погледу још пажљивије но пређашња. У н.ој има тако много-