Delo

СРБИЈЛ ПРЕД ТРГОВННСКНМ УГОВОРИМА 7)7)7) <' уговором на основу узајамног попуштања ниједна земља пије сигурна да ће њени производи излазити на тржишта уговорпе државе под једпаким погодбама с производима друге земље која буде уговор доцније закључила. Га пајвећнм повлашћењем зна се бар до каквих уступака могу доћи и остале земље које извозе исте производе. II што је врло важно, како све државе желе да у извесно доба стекне потпуну трговинску слободу, оне су због клаузуле највећег новлашћен.а нринуђене да свима својим уговорима одреде заједнички рок. С тога се у времену -склапања трговинског уговора може видети и које су те земље с чијим се производима ваља у будуће такмичити. А све то уноси прилпчно сталности у међународни промет и даје могућности извозницима да своје рачуне саставе за цео уговорни период, впше или мање сигурнп да их неће моратп кварнтп. II нскључен.е трговинских споразума с уговорннм тари4>ама питање је међународног значаја. С тога дискусија о томе нма .једино теоријске вредпости ако није у пзгледу да ће будући трговннскн односп бити сређени на основу минималних п макс.пмалнпх царинских ставова. Немачка влада, чије је држап.е и у овом гштан.у од пресудне важности, зауставила се, видели смо,. на врло ограничепом броју минималних ставова. Тим пеће бити искључена примена уговорних тарпфа, јер ће се царииски ставовп за све остале производе утврђивати споразумно с државом с којом се буде склапао уговор. А ни.је вероватно да ће друге средње-европске земље заводптп сиетем двојних тарнфа. Оне су се побуниле протнв заштитних смерова немачке владе, па неће по свој прилици учпнптн оно што бп трговннске одиосе још већма отежало. При свем том, у представцп Српског Пољонривредног Друштва препоручује се завођење снстема ,,двојпе царинске тарифе са миннмалним н максималним ставовима за сваку поједину позпцију. Једпно она може да пас сачува од грубпх погрешака, какве се могу деснти у опој хитн.п, са каквом се воде преговорп; једнно она даје пуно поуздања пуномоћницима, који те преговоре воде. да неће узети ништа на своја леђа, да не ће пасти на њпх ппкаква одговорност, јер је свака иозиција тарпфска свестрано ироетуднрана н процењена у њеном односу спрам важностн дотпчне робе у низу осталпх исте врсте н спрам евију осталих општнх ннтереса, иа у минимално-макспмалној тарифи находи се већ и градација важ37