Delo

Д Е Л 0 нарочнтпх обзира. II ако такви обзпрп нриморавају немачку младЈ’ да се прн закључнвању уговора са својим моћним сусетпма одупире аграрној навалп, у односима са Србнјом она бн могла врло лако учиннти аграрцима но вољи. Уговорима на основу узајамног попуштаља изложила бн се Србија врло вероватиом губнтку једног дела садашљих олакшпца пз другог разлога. Што се аустро-угарским пропзводима буду дале веће олакшице у толнко ће теже ићи са закључпвањем уговора са другпм земљама, јер би се лакншм и јачим увозом из Аустро-Угарске смањпвала вредност Србије као погрошачке области. Да ли бисмо овом врстом уговора ималн бар у одиосима са Аустро-Угарском довољно користн чиме бн била заглађена та врло вероватна штета. Нанш би пропзводп добили по свој прплнцн веће олакшице но производи других земаља. Али се то не бп могло сматрати као добпт новог поступка. Досадашњи уговорп закључени су на оспову највећег повлашћења, па смо опет пмалп веће уступке но другп. Према томе, вероватнпје је да Србпја, сасвим у духу својпх пптереса, неће битп принуђена да закључује нове трговииске уговоре на основу узајамног цопуштања. Аустријскп индустрнјалци и угарски аграрци пмају разлога да траже такве уговоре,1 јер су и прилкке код њих друге. Неципроцитетним уговорпма ограничава с.е број трговинских уступака; ошг су, дакле, знак економске реакције. Њих траже они који се плаше слободног промета, којн беже од слободне утакмице. Аустријска пндустрија хтела би да сачува домаћа тржишта за своју робу, то су исто радп и угарски аграрнп нроизвођачи за своју. А < рбијп су потребна страна тржишта. Њепп.м ироизводима требају отворене границе да би се моглп пгго лакше нзвозпти, јер за њих у земљи нема довољно потрошача. За уговоре с уза.јамним попуштањем вели се да прибавл.ају сталност н одређеност, две пеобнчно важне погодбе за успешпу аграрну пролзводњу. Ни тај аргуменат нпје без приговора. Пстина је да су сталиост п одређеност потребније пољоиривреди но индустрији, .јер се она теже прилагођује новнм односима. Али зар пма чега сталпог п одређеног кад се у сваком новом уговору могу датн уступцп који ће из основа пореметптп ногодбе под којима извесна врста пронзвода може пз једпе областп улазити у другу. 1 Припрема итд., стр. 4.