Delo

СРБИ.ЈА IIРЕД ТРГОВННСКПМ УГОВОРЦМА .)■) I њнховом извозу ставили на супрот иове препреке? ->ар бн се у времену кад .је аграрним производнма тешко извојевати и најмап.е олакшице, смео уништити јединп пут којпм се мои.е доћи до иоле повољннјег споразума? Немачка влада, чије су заштитне тежње довољно познате, пзабрала је само мален број мпнпмалних ставова и њиховом прошириваи.у у Рајхстагу еиергнчно се одушгре, а (?рбији, чијп вптални интересн ннсу у стварању индустрпје него у утирању пута за извоз аграрних производа, препоручује се цела двојна тарифа. Вап сваке .је сумње, да у једној тарифи треба да с-е огледа „градација важности поједнних позиција и робе за нас.“ Ну за ту сврху нису потребни мииималпп и макспмалип ставовп, којн •би нашим делегатима спуталн сваку слободу кретања. Градаццја се може удеспти и у обичној аутономној тарифп. Ставови аутономне тарифе одговара.ју од прилпке максималним ставовима. Они се примењују па увоз производа оних земаља с којпма ннје закључен уговор. А кад се пре преговора за сваку позицнју пажљиво проучи и забележп до које се гранпце може ићн с попуштањем а да се земаљски интересп не оштете, добпће <*е у ствари још .једна тарифа. Оиа ће одговаратп минпмалној с том разликом, што се преговори пеће моратп напуштати чнм друга страна не прнстане иа којн предложени став. Да је Србпја 1892. нмала мпнималне ставове којим бн бпла заштићена пропзводња готовог одела и готових обућа до садашњег се уговора ие бн дошло.Ј А довол.но је бацити један поглед на главно Уог1сНе* /л\ и1)СП. ти^ је<1епГа1]з цећгогћеп \\*ег<1еп.“ < »р. сЦ. стр. 2711. А иг узроке оиадању аустро-угарског иавоза не треба тражптп у разиијању српске иидустрије, у (фпским царинама, иорезима н таксама, (нашн суседн врло радо •свал.ују крпвицу ма нас). С мало бољом оиремом н с внше шшцпјатпве н снергије аустро-угарски индустријалцп не бн моралп уступати пред нсмачким н пнглескпм. који мап.е познају нашу аемл.у а пмају вс!\е подвозпе грошк(>ве. 1 Особито је нажан у том ногледу податак којн нам у својој раеправи нруиса г. Ог. МиловановиП, као један од гпдашњпх срнскнх делегата. „11итаи.е о царинскн.м стопама на готово одело н на готовх обуЦу. и.тазвало ,ј(‘ парочито дпскусије, које су иретнлс да осујоте п самн резултат преговора. Тек у последњем часу, кад је већ иостнгнут бно еиоразум но евнма другнм тачкама. п кад је једпно још од утврђпвања царпнекнх стона па одело п обућу зависио иотпис уговора. а већ је внше ного јаено бпло. да је залудпо рачунати у гом иогледу па иродусретл.ивост н ноиуетл.нвост ауетро-\ гареку. са српске је стране дат прнетанак на транеакццју. која не даје нн пз далека довол.не заштпте ерпосим кројачима п обућарнма." — (Ор. еИ. ..Л«мо“. VIII. кн>. отр. 189).