Delo

8 Д Е Л 0 ланнмање нашега народа п на развој наше увозне п извовштрговнне, па се види да лп Србија има рачуна напуштатп уговорно етање ради заштите потребне израдп ма које врсте индустрпјских прерађевина. Још Не се мање попустљивом показатп Аустро-Угарска прн садашњим преговорпма; Немачка п све друге индустрпјске земље нсто тако, нз напред споменутих разлога. Систем двојне тарифе несумњиво би донео Србији прекид трговииских односа са свпма тнм земљама, п уништно би њеи извоз. А са уипштеп.ем извоза дошло би нагло опадање пољопривреде и сточарства, ге готово једине гране народие производње. То би била с-ува штета коју би Србнја пмала од трговииске политике која би стварање домаће индустрије ставила себн у задатак. А у чему бп бпла добпт? Претпоставпмо да је Србија успела да својом. индустријском нроизводњом подмпрује свуколику потребу земље. Авоза би у том случају нестало или би био сведеи на најмању меру. Ну тим се не бп накнадио губитак аграрнога извоза. Нз наших, п ако не сасвим тачних статистпчкпх података, види седовољно јасно да извоз Србије надмаша својом вредношНу увоз. Ну губитак би у стварн био много већп ио што показују подаци јер бисмо морали много више труда п трошка уложитп у пову индустријску производњу но што нх улажемо у онај деоаграрне којнм се ствара нзвоз, чијим новцем сад куиујемо нн1устријске прерађевпна. Или, што је исто, кад бнсмо онпм трудом н трошком који сад улажемо у пзвозну аграрну производњу којом се плаћа увоз, сами израђивали иидустријске прерађевине, тпх бн прерађевпна било мање. Аграрна производња код нас је из природних н историјских узрока јевтинпја од индустријеке. Осим тога, уништење нашег пзвоза одмах би наступило, а пидустрија би се могла поднЈш тек за ирплично дуго време. Треба пзвуНн капитал нз аграрне производње (са стране се не може на брзу руку набавити), треба створптп раднике„ научити се новом послу, итд. П док се иародна нроизводња ие би окренула иовим нравцем, у земљп бн овладала страховнта криза. Алп тај извапредно повољни резултат наше индустријске политике ннје вероватап. Једна мала земља, у почетку свог привредног развића, не може се бацати на коју хоће грану пронзводње. Па сваку производњу, па и за пндустријску, требају трп елемеита: прпрода, рад н каиптал. Срби.ја располаже једишл