Delo

о64 Д Е Л 0 Прнвредшг циљ којп треба ностићи нашом аутономном тарпфом нпје одвећ сложен. Слабнм бројем сировпна, малпм капнталом п недовољном радном сиагом ограничен је број прерађивачкнх индустрпја чије интересе треба иматн у виду при саставу тарнфе. Уато, једном делу такве индустрије (на пр. ча прераду меса, жита, и т. д.) није потребна скоро никаква вапггпта. А од мањег је значаја велпчпна царпнских ставова па увоз осталих индустријскпх производа. Баш кад би код иас бпло довољпо капитала п радне снаге за подпзање сваковрсппх пндустријских предузећа земаљскн извозни интересп тако су велики да се радп индустрије која се и не може развијати на прпроднрј основи не бнсмо смели изложити губитку пзвознпх олакшица. С тога се по свој прилпцн и нашпм занатлијама, који доиста заслужују пажње, у уговорима иеће моћи израдити заштита коју траже. Ну при пзради аутономне тарифе морају се н њихови иптереси узети у обзир. Занатлијама треба у најмању руку дати могућпостп да у случају ако се не дође до уговора буду у стању подмиривати велики део земаљскпх нотреба. Али српска царннска тарифа има и други, врло важан цил. да испуни. Царине састављају готово свугде врло нотребап део државнога нрихода. Али је тај део мало где тако великн као у Србији. С тога ее прн изради тарифних ставова морају нматп иа уму и фпнансијски интереси земље. Довољан приход може држава добптп само тако акосејаче оптерете предметп којп се увозе у велпкпм количинама. А у већим колпчипама увозе се у Орбију поглавито оне пидустријске прерађевипе иа чију се пропзводњу у јачпм размерама код нас још не може мислитп. С гога се пн они царинскн ставови који с погледом на наше привредне интересе не би морали битн високп, не емеју много спуштатн из фИнансијских разлога. У осталом н садашње нанш царине махом су чисто фискалног карактера. 0 српском предлогу аутономне тарифе не можемо још говорптп ,јер нпје готов.1 Мп се, дакле, још нисмо ирипремили за нов трговпнски иериод. Та неспремност довешће нас у врло незгодан положај ако која страна држава откаже свој трговпнски уговор. Иа отказе ћемо по свој прклнци мање чекати ио што се мислило. Ако аграрној већини пође за руком да тарифни предлог пзгласа <‘п 1>1ос прп 2-го.м н 3-ћем чнтап.у, Немачка ће имати своју 1 Дат јо сад у штампу.