Delo

СРШ1ЈА ПРЈВД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРИМА Г)(Ј:5 проиавођаче; она би дала највеће вишкове иреко уложених трошкова,1 изазивајући у исто време јачу и савршенију производн.у њнма иотребних сировина. Сасвпм је други иоложај индустријских предузећа која увозе сировнну. Са њихово подизање не.ма код нас ниједног иовољног елемента, јер употребљавају матерцјал крји је због већих иодвозиих трошкова скупљи у Србијп но у ма којој западној земљп.2 Оваква иредузећа могу код нас успевати само крај врло велике заштите, подупрта узто обилатом државном помоћи. Али су у том елучају за рачун пеколико индустријалаца жртвовани многобројпн потрошачи једно с тога, што бп скуиље плаћалп тако произведену робу, а друго што бп мањак у царини (увоз би се смањио услед високе заштите) п државна помоћ пали њима иа терет. 1 Ради иривредног иреображаја Србије шн-у ни нотребне разноврсне прерађивачке ипдустрије. Сам рад на сточарггву н рациоиалном нзра1)иван.у сточпих производа донео би земљн неоцењене нривредне корисги. Најпотнунији прпмер зато иружају нам Данска и Швајцарска, обе простором мањс а природом у сваком погледу слабије обдарене земл.е по Србија. Па нпак. Данска је 1900. извезла стоке п сточних нрераЈцњппа уврсдностп од 287.000.поо дин., а Швајцарска само млека п млечних прерађевина за близу З2'м.и.им и.т. II нолонина горње суме данскога пзвоза долазп на масло (целокупап сриекп нзвоз пе досеже до половине данскога извоза масла). Овако ејајаи резултаг ностигнут је за сразмерно кратко време. У Даоској ее прс .60 годнна пзрађивало масло по кућама иоглавито ради домаће употребе. Заелуга за наг.тн развитак млечне индуетрије, којом је учпњепа права револуцша \ иривредном животу ових двеју земаља, пма се најнећпм делом нршшсатн млекарским задругама. 0 тога се овакве задруге с највећом пажн.ом иодинсу у свн.ма земљама у којпма сеозби.т.но водк рачуна о привредиом благостању иарода. Тако на ир., >”гарска ја почела тек од 1896. да радп па стварању млекарских задруга, н већ 1900. било их је 240 са внше од 20.000 задругара Онај напредак требало би да ирмвучс иажњу и нашпх надлежннх кругова. (Нптања еиољие п уиутрашње трговинске полнтике \ гако су тееној во.ш :а говорећп о првима морали смо н нехотнце запћи у друга). 2 Нн подпзање мануфактурне индустрнје иод овакчш.м иогодба.ма ннсу мислили ни Лист, ии Шанта.т, пи Хамилтон. Шнховом развнтку ци.је једина сметња у чнсто историјским узроцнма. На н.пх се не може иримсиптн иапомена 1,1. Ст. Мнла да „чесго надмоћност једнс земл.в иад другом н>лази само отуда што је нрва ире отиочела “ (.). н. МШ. Рптчр1с*. г II.. 1> У., сћ. X. 1.). •'* П садашњим _је уговором увоз нрерађевнна доста јако оитсрсћен По једној статистици коју је недавно „ГКш'орсеп“ донео, Србнја нзмеђу 17 евроиских држава ио величшш увознс царнне то.тази на 7. место. Али кад се ироцешл царине — 11°/0 дода 7° о обртног пореза Србнја ћс заузети мссто одмах иза Нусије п Грчке.