Delo

СРБИЈА ПРЕД ТРГОВИНСКП.М УГОВОРПМА 49 зниие које ваља нопунити. Наша роба служи, у првом реду, оа нопуњавање тих правнина. Према томе, што се лакше и више аграрних производа иовезе из Аустро-Угарске у Немачку, у толико ће лакше и боље проћн наш извоз на аустро-угарскпм трговима, јер су онда све веће празнине које ваља попуннти. Пуде ли Немачка отежала извоз ауетро-угарских аграрнпх производа, они ће остати у земљи јер немају излаза на другој страни. Тада ће српска роба бити сувишна пресићеним тржиштима суседне монархије. II штоје најгоре, Аустро-Угарска ће у том случају гледати да високим царинама што јаче сведе увоз из Србије, како би, колнко толико, олакшала живот својим аграрним произвођачима. То се у осталом и пе крије. „У оној мери, вели Г)г. Матлековић чији је аукторитет неоспоран у економским питањима која се тичу аустро-угареке монархнје, у којој запад а на првом месту Немачка, буду допустили увоз угарских пољопрпвредних производа и стоке за клање, у тој мери може Аустро-Угарска допуститн увоз тих производа својим источниа суеедима.“ А међу тим источним суседима Србија заузима прво место. Такво поступање не би било за нас новина. Мп смо већ ималн прилике да га искусимо. Кад је 1895. год. Немачка због куге потнуно забраннла увоз свиња из Аустро-Угарске, ова је одмах ту забрану пренела на Србију, и ако за то није имала ннкаквих хигијенско-ветеринарнпх разлога, пошто у Србији свињске куге није било. Пошто немачка трговннска политнка има велики утицај на наш економски развитак, мп треба да смо тачно обавеиггенп о правцу те политнке. Нама не може бити све једно, да ли је у Немачкој преовладао прпнцин слободне трговнпе или иринцнп заштите или, у последњем случају, да ли се хоће да заштнти индустрија или нољопривреда, н у ком степену, да ли умерепнм царинама за изравнање илн високим васпитним царинама. Трговинска политика Немачке није сад она иста која је била 1892. год. Тада се тежнло за стварањем прпјатељекпх трговинских односа којн би што већма потпомогли развитак спољне трговпне, отварајући нова тржпшта индустрији, чнјн нагли развитак беше привукао особнту пажњу. Као последица те тежње дошло је закључење уговора са Аус-тро-Угарском, којим је био прокрчен иут свима осталнм трговннскнм уговорнма држава средње Европе. Сад се, напротнв, говорп само о заштити домаћег рада. Дело књ. 25. 4