Delo

Д Е Л О >72 ннчнпм тачкама плп на главној сточној нијацп, куда се стока упућује па продају. Но ово посматрање не сме бнти дуже од $ дапа.“ Накнадни преглед н посматрање пе би имали у себи ничега опасног, када би се у Угарској савесно придржавали предвиђеног рока. Али у стварп. носматрање је понајчешће служило само као пвговор ;за сувбијање српског дово:за кад је п колико је то било потребно. Кад се за гажење уговора нијс могао навести нпкакав озбиљннји разлог ослањало се па последњу алинеју овога члана. По тој је алинеји по истеку рока за посматрањесрпска стока изједначена са домаћом, пз чега се пзводило да иосле тога рока срнска влада не може впше чинити никакве замерке, ‘јер она нема права мешати се у то како ће Угарска ноступати са својом стоком. А да је у опште било какве једнакости српека стока не би се без икаква озбиљна разлога задржавала у контумацу, а угарска одмах пуштала у слободу. Ну главнп циљ одредбе чл. 4. нпје био у сузбијању српског довоза. Пато су бпле догољне н остале одредбе ветерииарие конвепцпје. Чланом 4. дато је аустро-угарској, одн. угарској влади, право да бира место где ће се вршнтп накнадни преглед п посматраи.е. II она .је то своје нраво одмах употребила обзирућп се искључиво на своје властнте пнтересе. Место за преглед имало се одредитп дуж границе или на главној сточној пијаци, ивладаје нзабрала Пешту. Тпм је вредност угарске престонпце нагло екочпла, а српска стока, везана за једпо место, нзгубпла је своју рани.ју покретљпвост. Она внше ннје могла бпратп трг где ће за себе наћп најповољније цене. Осим тога, на пештанскпм трговима убрзо су се организовали комисиопарски пословн којима је готово сва трговпна са српском стоком прешла у руке тамошњих комисионара. А они су се ностарали како ће наше извозннке на иајскандалозннји начин ексилоатисатп. Како се српска стока продавала у угарекој престонпцп, страни купцн ннсу впше имали потребе да сплазе у < 'рби.ју, те су иапш сточни тргови, међу којима Мнтровпца п Паланка беху достпгле врло велику важност, посталп просте експедиционе тачке за Пешту. А није тешко увидети колнко је боље било за српске произвођаче п трговце кад су нм купци долазили на ноге. С тогаје у великом пнтересу Србије да се у новој ветерпнарној конвенцијп за накнаднп нреглед п посматрање одреде места дуж границе и да се стоци за коју се утврди да је здрава допустн слободан пролаз за све тргове аустро-угарске монархије.