Delo

СРБИЈА ПРЕД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРИМЛ 7 'Л Прп ревизији вегеринарне конвенцпје не треба сметнутн с ума да је недавпо саграђеном пругом Кденак — Рума отворен Шапцу непосредан пут за Пешту п Беч. Како Шабац нцје увршћеп међу извозие станице, тамошњи су произвођачп н трговцп принуђенп да шиљу своју стоку преко Мптровнце и.ти Неограда, што нх пзла-ке непотребном трошку и дужем путу. Аустроугарска влада неће нматп никаквих специјалних разлога да пе допусти српским извозннцима стоке и сточних производа једно место вшне за прелаз преко гранпце.1 Ну без обзира на оно што се добпло ревизпјом ветеринарне конвенције Србцја мора тражити и савесновршење одредаба утврђених но узајамном сиоразуму. Несавесност аустро-угарскпх вла•стп нанела је много више штете нашо.ј спољној трговини но све мане н празнине уговорених одредаба. Случај који нам се десио прошле— 1901 — год. тпппчан је у том погледу. Тада је пештанска власт, противно споразуму од 1890., којим је допуњена ветеринарна конвенцнја, заклала н еекцпрала једно српско говече без присуства нашег марвеног лекара. На том је говечету по реферату мађарских органа констатовано заразно запаљење плућа. Тек другог дапа позван Је наш марвени лекар да му се покаже једно говеђе илуће за које се тврдпло да је од сриског гове чста. То је бпо довољан разлог за забрану српског довоза и ако за последњих 50 година код наше стоке нпје констатован ниједан случај заразног запаљења плућа, н ако ни трага <»д какве болести нпје било ин на једном српском говечету која су тога дана била одмах с-ва поклана н подвргнута најетрожем прегледу, ни на једном међу онпма која су затпм довезена из •Србије, и ако се најзад ни за оно плуће које се натурало једном српском говечету није могло ноуздано утврдптп да носи у себи болеет радп ко.је је треба 10 упропастпти хпљадама српских породпца. Србија се наравпо није осећала довољно снажном да истом мером одмерп својпм, тако моћинм суседима. Али је добро н то што нас ошг самп тако често подсећају на супротност наших пнтереса. 1 Нотама .М 1. и потиисаиим лај<‘Лно с ветеринариом конвенци.јом. чтг.ташене су извознс станнце у М о к р о.ј 1' о р н. М н т р о в н ц и. В е о т р а д у Раму, Дон.е.м Милановцу нТекијп. према којнма је аустро-утарска л.тада одреди.та увозне станице у Нардншту, Митровнцн. Немуну. Балјашу, Бело-прашкој н Оршавп.