Delo

II Е В Ц II О < < осталих разликовао се но излогу с обешеним, у редовпма, готовпм новим ципелама, чизама, папучама. Унутра снизак, прострап. Ту и рафовп с еспапом, у дну савијене коже, ђоновп. Од излога пружала се тезга, закојом се радило. У зачељу, код врата, била је мајсторова столица, нарочита, већа, лепша, са кожним јастучпћем. Ту .је био и мајсторов алат, којпм нико није смео да се служи. Дућан је био леп, сув, пун еспапа, шегрта, калфа. На среди, одозго, више тезге впспла .је велика, много велика лампа, која је све мутно, чађаво осветљавала. И мајсторова кућа била је ту, ииже дућана, у маали. II ако је била као заклоњена, увучена иза велике куће и магаза чувеншгазда-Петра, опет је била и она велика, с великом старом капијом, пространим двориштем. У челу дворишта била је кућа, истпна не двоспратна, али уздигнута, с подрумом. Горе су биле кујна, собе, сарачана. Нз велике, гостннске собе, гледали су прозори с дрвеним решеткама у двориште. А само та соба, на лицу, што је гледала овамо у двориште, а остале собе, бпле су унутра, готово се нису ни виделе... II све то: дућан, кућа са простраиим двориштем, бунаром, шталама н амбарнма са улице, редовима иаслаганих дрва, камарама, што .је целог лета доносио газднн магарац, о коме се Јован бринуо, појио га, хранпо, растоваривао — све то Ловану било је не непознато, него некако као тмуро, магловнто. Чак .је ретко кад н улазио горе, у кућу, сем послом; па н го бп био у кујнп. Чак нпје знао пн колико соба нма, ин какве су. Већином је пребивао гамо, до капије, у штали. А од тада, са Стојаном, којн је увек онако радознало, мнло с њим трчкарао, распитивао, једнако обраћајућп му се са оннм његовнм: „батке, батке“, од тада Јовану дође све друкше, јасно, мнло. Видео је како му је п мајсторица добра, па н ћерка, која је била његових годпна, п снновн мајсторови. Сви су се они са Стојаном разговарали, дружилп се, па поред Стојана ослободн се и он, Јован. Изгледало је да је све то постало због Стојана. Алн н Стојан ,је бпо друкши, увек чпст. оиран, одевен, ннкад бос, као опп, осталп шегртн, што сс\ цнпеле облачили само о Божићу. Ускрсу, на н то са жнвом муком због разбијених, раекрвављених ирстију. Сад, поред Стојана, п они посташе друкши. Колнко пута би се, обично празнпком, кад све сврше п слободнп су, нашли онп: Јован, Чукља, Сарајдар, Сто.јан, н почелн да