Delo

578 Д Е Л 0 нграју подкапушку. Ту би Чукља, као увек, Јовану подметаокамен под фес (Чукља п Јован увек један другоме ишли уз пос, подваљивали, гуркали се, били, и у томе као да беше њпхова љубав, вољење), на кад се Јован, да би свој фес највнше од свих ногом одбацпо, залети п, незнајући да је пснод феса камен, свом силином замахне босом ногом... само светлаци сину... тек се впдп како је сео, узео ногу и од камена раскрвављеие прсте гура у уста, хуче... Не зиа ни сам од бола пгга ће. Тражи око себе Чукљу да га на мртво име избије. Чукља зна то, па почне да се крије иза Стојана. Јован насрће наЧукљу, али он пспред себе истура Стојана, смеје се Јовапу што не сме да га ударп, јер иоред њега удариће и Стојана... Јован од бола, беса, што Чукљи ништа не може, чнсто кроз плач велн: — Стојане, тргнп се... тргни, те на тога (Чукљи) крв да локнем... Немој, бато, немој! умиривао бн га Стојан — немој, шалио се... Ама, каква шала? Крв, бре, Стојане! Еве, крв, види! као правдајући се, тужећи се Стојану на Чукљу, почео бн да му показује босу ногу, крвав палац, нокат очепљен. Ништа, ништа! Проћи ће то, бато! умиривао бп га п даље Стојан п утпшавао, да се не туку, крве, чупају за косе... Па и у дућану, на занату, било је друкше. Ма да је Стојан бпо слабуњав, нежан, ппак је занат брзо учпо. Чак, убрзо, п Јована претекао. II у колико га Јован чувао, склањао, кад би који од калфа Стојану дао посао, који је за њега тежак: да некуд оде, услуша... те га добровољно одмењивао — у толико .је опет Стојан Јована поучавао. II то би чпнно некако друкше, не као други, осорпо, са висине, гласно, да би сви вндели како онај ие зна н како га он учи; већ кад бп му Јован дао да што впди, прегледа, Стојан би то узео, нрегледао и, мада није било добро, враћао Јовану: Добро .је, батке, добро; него, још само овде мало. Алп опет добро је; него само још то. II Јован, што никад дотле, пз ината, није хтео да поиравља кад бн му ко други показпвао, тада би узимао п понрављао, како му Сто.јан каже ... ћажем: од тад, од кад.је Стојан ступио, све .је бпло друкше. Друкше су биле и ноћи, нарочито ноћп нред Божић, велике празннке, кад од наруџбина глава пе може да се дпгне. II дању