Delo

НЕКОЛПКЛ УСТАВНЛ ПИТАЉА .”) ^ 5 пога нрава, распустпти по свом нахођен.у, но дајуНи зато ником никаквих разлога, и нову Скупштину, пзабрану после првог распупггања. Краљ, најзад, нма право, према последњем ставу чл. 1б Устава, закључнти, кад за добро нађе, сазнв Народног Представништва, с тим само ограничењем, да сачека да Народно Представништво буде најпре, пре иего би његове седнице бнле закључене, фактички отворено. Све ове три прерогативе владаочеве у погледу н.еговпх односа према Народном Представништву утврђене су, у главном, и у уставпма другнх јевропских држава овако исто као и у нашем данашњем Уставу. Разлике, које бн се односно једног или другог од тих права могле наћи међу иоједпним уставима, могу се сматрати као иросте нпјансе, које нити имају какав начелни карактер нпти повлаче за собом какве крупније пракгичне последице. Тако на пр. неколпки устави предвпђају, п то би била једна од најосетнијих разлика у сравњењу с нашпм Уставом, да се редовни сазив Народног Нредставнпштва не може закључптп, пре иего што је био на окупу и радио једно нзвесно време, обично 30—45 дана. (Једпнн француски Устав пе допушта закључивање редовног сазива пре него што протече 5 месеци од како је он на окупу, нпти даје право председнпку републике да распусти Скупштину, док за то не добпје овлашћење од Сената). У данашњнм уставнпм монархијама, у иогледу владалачких прерогатива према Народном Представништву, може се поставпти да вредн као опште правило све оно што је утврђено и нашпм Уставом од 6 априла 1901 год., а на име: 1) Владалац пма право одлагати седнице Народног Представништва, с тим да то одлагање не може битп дуже од.једног утврђеног рока, и да се оно не сме за време трајања истог сазива понављати без пристанка самог Народног Представнпштва; •2) Владалац има право распуститп било оба дома Народног Представннштва, било само Доњн Дом п.егов, ако се само Доњи Дом саставља нзбором народним. Нпкакве формалне гранпце не етављају се томе праву, тако да владалац може чпнпти употребу од њега кад год то за потребно нађе п колико год пута за потребно иађе; једнно само што, псто као п наш Устав, махом п сви другп уставн утврђују у ком се року, кад је СкуДело књ. 25. 30