Delo

НККОЛИКА УСТАВНА ПИТАЊА Доласком па уираву земаљску кабннета г. генерала Цинцар-Марковпћа, који није понпкао из Народног Представништва иптп може рачунатп на иоверење већине носланика у Народној Гкупштинп, пстакла су се на дневнп ред питања: у каквом односу стоје, у нашем данашњем Уставу, прерогативе Крунине према правима Народног Нредставипштва, и да лн и у којим границама, влада може, не рушећи уставни ред, остати науправн земаљској, пе потребујућп сарадње Народног Представништва у отправљању послова државних н не тражећи, еледетвено, поверење његово као погодбу за свој жпвот и за свој рад. Одмах по свом конституисању кабинет је г. Цинцар-Марковпћа, и не представљајући се Народном Представнпштву, које је било на окупу, у свом редовном сазиву, учипио уиотребу од. ирерогативе Крунине, утврђене у ставу 8. чл. 15 Устава, одлажући Краљевским указом седнпце Народиог Представништва на најужи рок који је за то допуштен, на два месеца дана. Право његово да уради тако као што је урадио стоји ван свакога спора п ван сваке сумње. Друго је сад пптање, да ли је он гребао, да ли је имао разлога тако да уради; алп се о томе мп нећемо овде бавити. По истом том чл. 15 Краљ има даљс нраво да распусти .један дом Народиога Представииштва, Народиу Скупштпну. Дајући то право Краљу Устав утврђује у исто време, да се пстнм указом којп.м се Скупштпна распушта морају наредити п новп нзборн у року од три месеца и сазив Народног Иредставинштва у року од четпри месеца од дана распуштања. Нпкакве друге границе нису у Уставу формално постављене Крал.евом праву да распустн Гкупштину. 11 Кра.љ према томе може, пма устав-