Delo

Д Е Л 0 592 Колико нелнку нредноот >'став полаже на то да одредба чл. 9о. става првога буде тачно нршена, внди се даље и по другим наређе1кима уставннм, која се старају о н.еном нзвј)шењу. „Буцет се мора подпосптп Народној Скупштини у самом почетку њенога рада,“ наређује одмах друпг став пстога члана 90. „Народно Представпиштво не може одбацити буџет у начелу нити избрпсати из буџета издатке, који су на основу закона стављенп,“ вели чл. 92. „Кад се деси да Народно Представништво пе утврди буџет ири почетку рачунске године, она мора дати одобрење за даље вршење нрошлогодишњег буџета, све хокле се нов буџет не одобрн“ наређује најзад први став чл. 9л. >гстава. Све те уставие одредбе циљају једино на то да осигурају извршење иаређења става првог чл. 90. Устава да Народно Представништво одобрава Државнп Буџет сваке године. <’ве опе нсто тако стоје у пуној сагласности с одредбом става другог чл. 93. према којој се редовпн сазпв Народног Представништва не може закључити, док буџет не буде одобрен. Да изађемо на сусрет још једној јединој примедби, која бп се могла ставити на супрот овом нашем гледишту, да се редовни сазпв Народнога Представнпштва не може закључити пре него што буџет буде одобрен. Та примедба коју мп предвиђамо, јесте у томе: да је наше гледиште у супротности с јасним наредбама последњег става чл. 15. Устава која даје Краљу право да седнпце Народног Представништва може увек без икаквог ограшгчења и нкаквих других обзира закључити чим је то једном отворено било. На ту примедбу ми ћемо одговорити, да се нн једна уставна одредба не може сматрати као самостална целина већ да свака од њих стојп у вези с многим другим одредбама п стоји у зависностн према њима. Назпе уставне одредбе допуњују једна другу и одређу.ју једна другој границе у којима се оне могу кретати п примењивати. II одредба последњег става чл. 15. Устава, која се односп на право Краљево да закл.учује седнице Народнога Представништва доиуп.ује се, сужава се у извесне границе не само одредбом другог става чл. 93. Устава, већ н многпм другим уставним одредбама, међу којима ћемо мп навести овде чл. 19., чл. 21., чл 22., н чл. 23. Устава. У свим тнм члановнма предвиђани су нарочити случајеви, кад се Народно Представништво у утврђеном кратком року мора сазвати да сврнш пзвеспе прешне државне гтослове, којп не трпе одлагања. У сваком од тих случајева аисо-