Delo

ПОСТУПАК ПРОТИВУ ОДСУТНИХ И ОДБЕГЛИХ КРИВАДА 619 општа правила. Међутим Франдуска се и у овоме у многоме разликује. У Француској противу пресуде, изречене у контумацијалном поступку, може се употребити само жалба Касацијоном Суду и ту жалбу може подићи само генерални прокуратор илп грађанска странка у онолико, у колико се ње пресуда тиче, док оптужени нема права на жалбу, а како овај ни браниоца не може имати, то ни он за оптуженог не може исту изјавити. У Француској и Аустрији нашли смо још једно нарочито правно срество противу пресуде, које наш законодавац не предвнђа, атоје протеет (орровШоп, ЕтгесТе). У Француској оптужени може употребити протест само код суђења „раг с!е!аи1.“ Дејство је протеста, ако је у законом року поднет, да се изречена пресуда сматра као и да не постоји и да се извиђање има обновити. — У Аустрији оптужени такође може употребнти протест нротиву контумацијалне пресуде. Али докле је у Француској довољно само да постоји протест, која не може садржати никакве разлоге, па да се поступак и пресуда огласе ништавним, дотле су протесту у Аустријн постављене извесне границе. У Аустрији ће протест оборити пресуду само тако, ако оптуженн буде навео и доказао узроке са којих му је било апсолутно немогуће предстати суду. II тек ако суд уважи разлоге протеста. нресуда ће се огласити за наплату и поступак ће се обновити. § 6. За^ључац. Из свега до сад изложеног внднмо како се развнјао контумацијални ноступак и како се стоји данас са суђењем т сопиипаИат у науцн и законодавствнма. Внделн смо, како се нитање о контумацијалном поступку у разним временнма различито решавало и како је доста времена требало, да се нађе основ за решење тога питања. Докле је Римско Право не само поставило правнло пе аћзепв с1атпе1ш\ него п у стварп ннје допуштало, да се пресуда нзриче у одсуству оптуженог, већ се задовољавало употребом свих срестава за добављање оптуженог, дотле у средњевековном инквизиторском поступку налазимо ово правнло сасвим измењено. Пстина н у овом је поступку вредело правило пе аћзепз ДапшеШг, али је то бнло само но изгледу. јер је судија могао н у одсуству оптуженог да прикупља доказе протнву оптуженог, па чак н пресуду да пзрече. Даље. 41