Delo

докле се у Римском Праву према аптуженом, који је у одсуству осуђен па после тога дошао пред суд, није могла казна изврпшти, док се није одржао контрадикторнн претрес, дотле је у пнквизиторском поступку еудија одмах ио повратку оптуженог извршпвао пресуду, коју .је допео у његовом одсуству. — Ридели смо како су законодавства XIX столећа различито уређивала питање о контумаццјалном ноступку, н како гек у најновпјим законодавствима нравило пе аћвепв Патпећн’ понова, после толико столећа, налазн своју примену. II поред многнх недостатака неоспорна је заслуга Римског Права, што .је иоставило и развило ово правило ма п за најтежа кривнчна дела. Од свију данашњих законодаваца немачкп је законодавац начелно сасвим забранио суђење т сопНтаНат, јер ни у ком случају не допушта претрес п пресуду у одсуству оптуженог код свих тежих кривичних дела. Али одредбе, ко.јима је иаш законодавац уредио ово пнтање, нису погодне, јер .је нетачно, да иепослушност оптуженог до краја оправдава доношење пресуде, која се оснива на поступку, у коме су осетно повређена основна начела Кривичног Поступка, а нарочито оптужено начело и начело непосредностп. — Законодавац, при уређењу овога питања, мора иоћи од осиовног начела, да је за усмеин иретрес н пресуђење апсолутно потребно прнсуетво оптуженог. Судија мора оптужеиог сам да види н чује; ирисуство оптуженог, нити оио, што суднја сам чује п внди. не може нншта заменити; па чак п најбоља одбрана и иотпуно пзвнђање у одсуству оптуженог је опасно с гледишта јавиог ннтереса. оа самог оптужеиог можда би у миогпм случајевнма бпло бо.те. ако не бн био ирисутан у поступку, али никако н за крпвпчпо нравосуђе. Према томе, ако се оитуженн пе може никако да доведе иред суд, законодавац треба да наредн, да се са извиђањем застане, ово у толпко лакше, што отуд нпкакве штете иема, а нарочнто у нас, где се ностуиак мора да обновп, чпм се оптужени иојави. Ово све треба да вредн само за случај, да је место живљења оитуженог суду апсолутно пепознато, да је дакле у бегству н да се због тога не може довестп суду, јер: ићга ровве иешо 1епе1ш\ — Алн ако се оптуженн налази у Србнјн п зна му се место живљења, иа само ие ће да нредстаие суду, не сме се у његовом одсуству судитп, већ се пмају употребитп сва