Delo

ЈЕСЕЊИ ДАН Магла, сива, густа, не види се небо, Не види се земља, ни широки иути; Непровидан вео обавио жбуње, Скрио стазе где се као злато жути • Свело лишће, сухо, што с дрвећа паде. Онај жути листак што јуче на гранн Обнаженој, тужној, јединп бејаше, Данас се већ можда откинуо, пао. Какав бол ли тужна грана осећаше Када и без њега јединог остаде? Јелена