Delo

СРБИЈА ИРЕД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРИМА ОО бити веома отежан, њен успех више но сумњив, ако се висока заштита предложене царинске тарифе приведе у дело. Ноднети тарифни предлог немачке владе не коси се једино с нашим интересима. Немачка је земља која увози веома много аграрних производа. Од целокупног њеног увоза, који је 1900. ГОД. износио: 5.833,312.000 мар. (1899.: 5.783,628.000 мар.; 1898.: 5.439.676.000) долази на жито 853,413.000 (1899.: 857,220.000; 1898.: 932.080.000) , на животиње и животињске нроизводе: 182,372.000 (1899.: 175,697.000; 1898.: 143,428.000), на стоку: 150,973.000 (1899.: 152,252.000; 1898.: 150,919.000). Овп се производи увозе поглавито из Америке, Русије и Аустро-Угарске. Ма како да је велики проценат америчког увоза (год. 1900. увезено је пз Савезних Амер. Држава пшеннце за 61 мил. марака, кукуруза за 104 мил. м., свињске масти за 94 мил. и т.д.), њихови трговинскн односи са Немачком претрпели би применом нове тарифе мање штете но што изгледа на првп поглед. Једно с тога, што су трошковп производње за амершшу робу тако мали да она може издржати већу царину но роба ма које европске државе; а друго, што Америка увози у још већим количинама сировине, неопходно потребне немачкој нндустрији, нротив којих није наперена нова тарифа (1900. год. увезено је у Немачку памука за 259 мил. мар., бакра за 102 мил. и т. д.). За Русију бн штета била знатнија, јер су мииималнпм царинским ставовима оптерећенн производп с којима је она ири увозу у Немачку најјаче заступљена (год. 1900. увезено је пз Русије ражн за 90 мил. мар., овса за 40 мил., јечма за 40 мил. и пшенице за 36 мил.). Али је несумњнво да би нова тарифа најтеже пала Аустро-Угарској, за чију спољну грговину Немачка пма куд и камо већу важност но ма која друга земља. Без мало половнна аустро-угарског извоза пде на немачка тржишта. А у том извозу ирво место заузпмају нроизводи протнв којих су наиерене стреле иристалица аграрне заштите. Од 871,730.000 круна, просечног годншњег извоза Аустро-Угарске у Немачку за последње трн годнне (1898.—900.), животињскп н пољонрнвреднп нроизводи односе 556,280.000 кр., без мало две трећнне. (Амо долазе: жито, брашно, слад, иасуљ, сочнво са 94,174.000 кр.; поврће, воће, биљке са 55,269.000; стока за рад н клање са 65,968.000; жпвотнњскн пронзводн са 118,345.000 н т.д. Нарочнто су рђави изгледи за потон.п нзвоз стоке п брапша, јер ће