Delo

56 Д Е Л 0 њима битп најтеже издржатп утакмнцу на немачким тржпштпма. ако се узаконе предложенп царински ставови. Својпм предлогом опште тарифе Немачка је напустила спстем уговорне иолитике који јој је после 1892. донео толике користи. Том систему има она у многоме да захвали. што се н.ена спољна трговина невероватном брзином развила до граница које изазивају дивљење у једних, завист и страх у других. Трновит је пут којим се сад упутила немачка трговинска политика. Земље чији су интереси у опасности потрудиће се да одговоре равном мером. II кад Немачка буде затворила границе увозу аграрних производа, могу се и извозу њене индустрије, чија производња (рачуна се на 9.254,000.000 мар.) куд и камо надмаша аграрну (2.697,000.000), затворити врата на све стране. Овде се нећемо упуштати у то, колнко пма изгледа закључење новпх трговинских уговора ако немачка влада остане прп захтевима истакнутим у поднесеном нацрту. Људп који те стварп врло добро разумеју мисле да би се остварењем тих захтева завршило уговорно стање засновано 1892. год. То је мишљен.е поткрепљено значајним чињеницама. Одмах по објави тарифног предлога немачке владе с руске, п то врло меродавне стране дато је на знање, да ће примена нових царинских ставова изазвати страховите репресалпје.1 Пз Аустро-Угарске, Италије и Америке стигоше, исто тако, гласови о мерама којима се мисли одговорити на нову трговинску политику Немачке Царевине. А те бп мере, колико се о њима већ зна, одвеле право у царпнски рат. Није тешко увидети колико би грдно штете претрпела Немачка у царпнском рату с државама с којпма сад одржава најживље трговпнске везе. А што је исто тако важно, нагла промена у трговинскпм односима не би могла остатн без утпцаја на н.ихове полптичке односе. У садашњем времену економски интереси управљају спољном иолитиком образованих држава. С тога је мало вероватно, да би политичкп савези Немачке са 1 Ирема пајновнјим гласовима изгледа. да се Руепја у овој сгвари неНе задовол.ити чисто пасивном улогом. Бечкој Новој Слоб. Преси (бр. 13680 од 24. еопт. о. г.) јављају, да .је руски миппстар финансија Внте намеран да откаже трговипскн уговор с Немачком. Овај би корак значио да је Русија спремна не само да враћа ударце, већ и да прва отночне бој. А колико је она у стан.у да буде енергпчна кад су у питању њснп економски ннтереси. зпају врло добро у Немачкој. Садашњи трговински уговор, закључеп 10. фебр. 1804. с роком до 31. дец. 1003., дошао ,је носле огорчеиог царинског рата.