Delo

КРИТИКА И ЈЈИВЛИОГРАфИЈА 045 Г. Нсстороиић јс доста неправи.шо нреставио правну нрироду 1хОш;ордата, како с гледишта папских теорија, тако и с гледишта модсрног јавнога ирава. Он сс зауставио на једној преживелој ултрамонтанској теоријн, на име, иа теорији привнлегијал ној, коју је засновао у старини Шмалсгруебер, а касније разрадио кардинал Тарквиније у свом спису IпвШиОопек јпг18 РиМЈсЈ Ксс1е81а*1кл, но која је већ изгубила своју в]>едност у Ватикану. Ио то.ј теорији конкордат је црквени закон, што се издаје ауторитетом врховнога Првосвештеника, нма обавезну силу само за вларада, јер му се даје као привилегија. Ту се иаиа јав.ва као једини законодавац, узрочник закона и тумач његов. — Ту теорију су, у у каснија времена, пропагирали: кардинал Гатолн, и патсри: Палмпјери и Дежакије. Међутим, теорија нривилегијална нити је једина, нити се сматра сувремсном данас у Ватикану. II ултрамонтанци воде рачуна о ирнликама, у којима црква жнви, и они већ отворено признају да су нрошла времена „власти Пстрове“, времена, кад се папа смаграо као чувар народа и* престола и кад се могла воља његова наметати државама. Кардинал Аљарди, један од најјачих сувремених иознавалаца конкордатског питања у Евроии, признаје у свом делу: „Ебаше <1е11а соп1гоуег8Ја 8п 1 Сопсогс1аП, да је верски индиФерентизам учннно, да се данас на цркву пе гледа више као на матер, него као на неку страну, узурпаторску и нспријатељску снлу, на јс за то ударен зид подвојености између јурисдикције темноралне н духовне. II само то сазнање о сувремсиом ноложају римске цркве принудило је још пре неколиких деценија ватиканске нолитнчаре, да одустану од привилегијалне теорије и да заспују другу, модернпју н према временима подеснију теорију. Иредставннцп те нове теорпје дс Ангелис, Кавањис, Финх и др. утврдише начело: да су конкордати нрнвилегије <|иоас1 та!епат, и контракти <|иоа<1 Гогтат. А кад се и та теорија показала као недовољна и ненодесна, кардинал Антонелп изнесе нову теорију, но којој су конкордати с гледишга објекта у кругу дисцип.шне еоесијастичке, а с глсдишта на општп карактер — интернационални трактатн, који у нсто време етављају нравпе обавезе на обе уговарачке етранс. Ирсдставници четврге, тако зване контракгуалне теорије: Гољија, Туриназ н др. настојавали су да се конкардату мора нризнати природа контрактуална, како с гледишга обостраних обавеза уговарачких страиа, тако и са гледишта тумачења п ирекнда конкордата. И најпосле, на самом крају XIX в. Адолфо 'Бобијо, ироФесор днпло-