Delo

046 Д Е Л 0 матије иа панској Лкадемијн у Риму, изнесе у спису: 1 Сопсог«1ап пегу теорију, по којој се конкордати имају сматрати као прншмегнје конпепциопа.ше. 1Гз овог ма.шг прегледа види се, да се Ватикан у иаше дане не држн прпвилегпјалис теорије, која дрзкавни суверенитет одбацује безусловио. Сам папа Лав Х1П у свом писму Аи ппПеи, упућеном като.шцнма Француске, 16. Фебр. 1892. год. зове копкордат расГе м»1еппе1 еГ 1н1а1ега1 и тиме коначно одбацује теорију привилегпјалну, коју г. Несторовић узима као једину теорију Ватикана. Псто тако је г. Н. једнострано схватио конкордат но модерном. јавном праву. Он је насупрот крајној ултрамонтанској теорији ставно теорију јуридпчку, којој су представници поглавито немачки, протестански писци: Хиншијус, Зом, Тудикум, Цорн, ГеФкеп и др., чијим учењима су недостатке запазили и у своје време огласили: кардина.л Хергепретер, Хамерпггајн, Кавањис и Ђобијо. ЛГеђу тим, у модерном јавном праву иостоји и једпа новија теорија, тео| и.ја коитрактуална, коју представљају: Влунчли и Херман, 0 н која конкордат истоветује с трактатом интернациопалним, који држава рго 1иМ1о може изменити, па н одбацити, пз интсреса према добру свога народа, или, кад наступи извесна радикална промена код једнс уговарачке стране. — Према таком стању ствари, г. II. није имао довољно основа да ову последљу теорију одбацп, а да задржи ону прву, која се с мање разлога може да брани. Полазећи с тако непоуздана основа, нриродно .јс било, да наш писац паднс у страшну заблуду: да црквена власт проистпчс нз властп државне (стр. 38). У исту заблуду пао је најнре Хишнијус, па за њпм и сви његовп следбеници, који у начелу не признају цркви права самосталног, а у појединостима деле 1118 басга од 1И8 сЈгса басга, иа један иросто софистички начип. — Одатле није било далеко г. Несторовићу да прихвати и усвоји начело: си.јиб еб! герЦо (ЧИ8 еб! геНцло, којс је, као последмца борбе наиства с лутерапством, иостало на терену немачких државица, и остало у вредности до данас само код протестапата. У том запосу за исмачким писцима г. Несторовић неистинито пзноси, како се конкордати и данас мењају и одбацују по једностраној наредби напске власти (стј). 35); како су данас конкордати ретка појава, како их данас раскидају и зсмље, којс су их раније угврђивале (стр. 59), игго је бссмислица већ и по томе, ако узмемо лнсту доданашњих копкордата у обзир. Овога јс довољно да би се видело, како г. Несторовић полази