Delo

Д Е Л 0 <550 манстремском вртлогу ц Истпна о г. Вандемару. Папред, пред п})нповеткама,сун Неколпко репп о писцу, од Светпслава Сте()ановпћа. који је ове прпиоветке п нревео. Општинско дете. Роман Бранислава Ђ. Нушнћа. О н ш т и н с к о д е т е, који је штампан у Делу, у овој годннп, одштампан је у засеону књнгу, врло укуснога пздања. Књпга је на 12°-ни и пма 248 страна: цена је књизп 1*50 днн. Немачко кривично право. — У велпкој књпзп од скоро шездесет штампанлх табака велпке осмпне, угледало је евета у српском преводу знаменпто нравно дело др-а Фрапца фоп Листа, свелшплишпог нрофесора у Берлпну, Немачко кривнчно нраво. уџбенпк. Ово је дело иревео, са овлашћењем ппшчевим, а уза сарадњу др-а Бож. В. Марковића п Гл. Регнеровића, наш сарадник др. Миленко Р. Веснпћ. Путописи барона Хермана ЕглоФштајна. — Под натппеом \\'ап(1египргеп штампао је (Берлпн. код X. Петела, Н)02Л барон X. Еглофштајн (Негтапп ЕгеШегг уоп ЕрЈоГМеш) своје успомепе с пута. Књига нма трп одел>ка: у нрвом је опис пишчева бав.вења у средњој и јужној Француској, другом .је иредмет Загреб, а трећем једна посета у ердел>ској Саксонској. Писац је иропутовао шнром АустроУгарске (бно је н у Боснн), па је са такога нута носетпо н паш Београд и учпнно пзлет до Крагујевца. У књизи којој наппс горе пстакосмо. не спомиње се ова посета: алп нас нарочпто занима њен одељак о Загребу, тс је с тога и ириказујемо нашим чнтаоцпма. — Загреб је већ при првој носети учннио на ппсца вр.то нрпјатан утнсак. те му је иовратак у њ бпвао толнко мнлпјп. „Радо сам се, велп, одморно овде још неколнко даиа. п у друштву драгих иознаника, нре мога растанка са .јужпо- словенским светом, још једном у духу изазвао обиље у њему добпвених утисака, те да се, обогаћен по неком лепом и значајном успоменом, вратпм у немачки завичај“ (стр. 98). И, доиста, писац нам даје врло симнатичну слику Загреба, коме је посветно двадесет и неколико страиица своје књиге. II одељак о Загребу, као п цела књпга, чпта се лако и лено. Ва.вана је н опрема књпге, коју красе п неколико лепих слика, од којих су две (Јужнословенека Академија п Народно Позорпште) пз Загреба. бег Ра1гјагсћа1 уоп АсћгШа. НеЈпг1сћ ОсПхег, БеЈр/л^, 1902. — Колнки је значај Охридског патрпјархата за нашу нрошлост знаће сваки, којп се бавп пашом полнтнчком и црквеном нсторијом. Гелцер. .један од најбољих познавалаца псторијеисточне цркве на Западу, изложпо је у овом делу нсторију Охридске архиепископијена основу богатог нзворног материјала. Један од главпих нзвора су му писма Димптрија Хоматијана. Тћ. УпЈпег, \^е11дебсМсћ1е бећ Јег У61кег\уапдегипд. Ег-Јег Вапс1: (1ег 1тгбргипк с1ег ћу/апипЈбсћеп, 1б1аппбсћеп, аћеп(11ап(Ибсћеп, сћјиебјсћеп иш! ЈпФбсћен Кићиг. 81иИ§аг1 ип<1 Вегћп, 1901. — 7л\ еИег ВапЈ: Мећег^ап^ Јег 1б1аппбсћеи шк1 ћЈ/апИпЈбсћеп КиНиг. ВП(1ииу (1ег еигора1бсћеп 81аа1еп. 81и11§аг! ип(1 Вегћп. 1902. — Ова пова ()пшта Псторпја /Гпнднерова карактерпше се својим схватањем светскоисторијског значаја Впзантпје. Док су до скора нсторпцн у излагању средњевековне историје у оиште врло скучен простор давалп Византијској Историјп, Линднер је први предузео да ову историју поставп на њено право место, пстичући је папред псиред петорије осталих народа н дајући велпкн нро-