Delo

Б Е Л Е Ш К Е стор излагању историје и културе Византијске Царевине. Линднер је овпм истицањем показао, колики је био значај византијске културе за цело средњевековно јевроиско друштво. А шта да кажемо опда о великом значају Византије за југо-словенско и источно-словенско друштво и о месту њене историје у нашпм општим историјама? Ми ћемо гледати да донесемо опширнију рецензију о овом значајном делу, које ће изаћи у седам свезака. Пето Јеванђеље. — Трп ирофесора Штрасбуршког Университета: Шнпгелберг, Шмит и Јакобн случајно су међу старим египатским рукописима, добивеним пз Каира за библиотеку поменутог университета, напшли на два одломка пз петог јевапђеља. У почетку су ови рукоипси изазвали неку сумњу у своју оригппалпост, но пажљпва испитивања зналаца егиитологије утврдила су како њихову орпгиналпост тако и вредност пронађенпх манускрипта. По мишљењу професора ШМита, у тим рукописима налази се коптски нревод (пз V ве^са но Хр.) јеванђеља паписаног на грчком језику у 1Т веку. Ови случајпо нађепп одломци, ио мишљењу његовом, могу нринадати једном од непознатих текггова јеванђе.вских. Професор Јакоби држи да ови одломци припадају „Јеванђељу од Египћана" о коме говори блажени Јероним, Ориген, грчкн исторпк 'Геофилакт, а о томе се налазе некн нодаци н у Делима <’в. Иполнта п Ов. Стована Кпиарског. У једном од овпх одломака нма нова верзија јевапђелске нсторнје о Исусу Христу у Гестиманиском Врту; а други одломак садржп повест, нажалостдос.та непотпуну, оваскреењу Сиаситељену. Још пре неколико годнна позпати зналаци коментатор бпблнјског тексау Немачкој, нроф. Харнак, псказао је мпшљење односно новог рукописа у коме 651 су _Пзреке Христова" да је то део или одломак гЈеванђеља одЕшпћана". Ово мишљење дели погпуно п нроф. Јакобп, којп се сада најозбиљнпје бави испптпвањем осталих листова тога рукоииса. I ВизаптЈискЈн Временникт.) ПРЕГУ1ЕД /1ИСТ0ВА Српски Књижевни Гласник. У писледња два броја 45 и 46 (1 н 10 ов. мес.) има од Св. С. Симпћа чланак Србнја, Вугарска п Арбанашко питање. У 45 је „мала“ п незпатна критика II. Поповића о Малнм Ирпчама Јанковпм, у 40. оиет од њега. реферат о Рјепи-у Магта Вг/дса од П. Будманп, п од М. Грола о збпрцн „малих ирнповпјестп- Владоја (’. Југовића. _Сјене- (30 св. Мале Библиотеке). Коло. У последњем бројз (1\г, 1?> завршује Бр. Нушп1» своје путне белешке С К о с о в а н а С и њ <• М о р е. Даље, А. Г(авриловић) у белешци Бранко и Боро.јевић штамна сонет Боројевпћев на смрт Бранкову. П(лић В. Ј.) приказује Југовићеве „Сјене-. Д. А. Ж(пваљевнћ) одговара на одговор Д. Костића у прошлој свесцп Дела. Јован Макчшмови!!, реферујућп о Б к жјпм људма Б. Станковпћа говори у оиште о њему н. што је чудпо за Макспмовпћа — хва.ш га, узноси га. Све се чннп као да је М. тек скоро открно за се Станковнћа. нначе ваљада бн н од њега што уметнуо у Песпнчкп Зборннк, бар место једног одло.мка нз прнповедака Стевана В. Ноповпћа. В. Ј. Н(лнћ) прнказује критику II. Ноповнћа о Јанковим Малим Прпчама. Бранково Коло. У бр. 4" штампан је несвршен чланак . В. Неднћа Још једап ерпски умотвор у руеко.м преводу. у коме показује колпко ее 1'. V. Степович у евојо.ј књнзп Очеркн 43*