Delo

II Е К I’ 0 Л 0 Г О.у.г успео да га постави на чврсту, солидну осиову, са које )ге, обевбеђено, моћн вршитп свој великп хумани и патриотски оадатак. Кад се не заборави од каквог је снажног благотворног утицаја рад ове установе, онда неминовно искаче пред очи знача.ј и заслуга Пере Ћорђевића за њу. Али се није само на овоме зауставила вредноћа и нницпјаторска воља Пере Ћорђевића. II у ужем, строго научном пол.у, она се тражила, она .је развпла искрену делатност своју. Академија Наука жали у смрти Пере Ћорђевића иреголеми губитак свој, жали не само кориснога приложника српској науци већ п неуморног н вредног иницијатора Лексикографског Одсека, организатора Етнографског < )дељка, издавача Вукових Дела. Приличнијим и способнијим нпје могла Срнска Академија Наука повернтп редакцију Вуковог Српског Нјечннка п Вукових Дјела, блага народног, него што је повернла покојноме Перп Ћорђевићу н његовом другу ,'Вуб.и Стојановићу. Кад буде пак једном довршен рад лексикографске комисије, кад се буде публиковао Српски речник Академнје Наука, тек ће се тада моћи оценнтп свестраност рада и заслуга Пере Ђорђевића за скупљање п критичко редпговање блага нашега богатога српскога језика. А као научњак Пера Ћорђевнћ задужио је српску науку истпна не многобројнпм, али значајннм прнлозпма од трајне вредностп. II на другом пољу јавнога рада, где се јављао Иера Ћорђевнћ, блистале су сјајне особппе његовог чистог, чврстог карактера, његовог светлог ума. Као иолптпчкн раденик, умерењ тих, озбнљан, сређених погледа а одлучан н убеђен, — он је стално шиао стазом слободе не скрећућн с ње ни у данпма највећих искушења, каквих је доста бпло у ово бурно доба. Нн најљући протпвницн не могу ичим да се баце на чист п светао карактер његов, на искреност побуда иолнтпчког му држања, иа беспрекорну исправпост његову, на прпзнату п осведочену некористољубивост. Колико је пак као човек задужно го.шке п толпке млађе п старије пе само пријатеље но н далеке познанпке, ретком предусретљивошћу, готовошћу да помогне, да користи, — то ће знатп многи п многн, којн су зналп Перу, н којн су кадгод пмалн потребе ма за какву услугу његову. Таквог човека нзгубио је срнски јавни жпвот. таквог иосленнка и нрпвредника нзгубила је српска књига! Губптак осетан, губнтак велпкн!