Delo

64 Д Е Л 0 бнји н Маћедонији и данас се у суштини своди на то, да ли су уређења и поредак, створени тим законом, по природи својој п по начину примене довољни да у овим провинцијама зајемче лнчну слободу, имање и културни живот турских поданика хришћанске вере... Иреди разгледати тај закон. Закон о вилајетима је у главном прошнрени негдашњи закон о уређењу дунавског вилајета. По тексту тога закона1 Турска се административно дели на вилајете или провинције; внлајети се деле на санџаке или мутесарифлуке (округе), санџаци се деле на казе (срезове), а ове на општине или у неким случајима н на нахпје или групе заселака (чл. 1—6.) На челу сваког внлајета стоји један впсоки турски чиновник, валија или генерални гувернер, кога именује Султан, и који нма да извршује у вилајету опште законе државне и уредбе по којпма се вилајет управља. Уз валију а под његовим зановестнма стоји један дпректор финанспја, дефтердар, за тим један директор кореспонденцнје, мектубџија, један виши чиновник за спољне послове или за посредовање „између локалних власти и агената страних сила“ и по један шеф за јавне грађевине, за трговпну и земљорадњу (чл. 7—13.). Једним прелазним наређењем шеф за спољне послове одређен је за валијиног помоћника нли евентуалног заступника, муавина. Под власт валије стављен је један шеф полицпје (алај-беј), официр у чину пуковнпка, који извршује полицијске реглмане и заповеда жандармеријом. Валија има поред себе један адмннистративни савет, коме он нредседава а у који улазе сви они виши чиновници и још четири друга елективна члана, од којих двојицу бира немусломанско становништво (чл. 13.). Административни савет раснравља све, што се тиче извршења мера односно опште администрације у вплајету, фпнанспја, спољних послова, грађевпна, земљорадње и трговине. Љему је изреком одузето право интервенције у судским нословима. На челу судства стоји по одредбама овог закона један шеф, кога именује султан, п комеје поверен надзор свих шерпатских (грађанско-религиозних) судова у вилајету, п који се унравл^а но уредби пзрађеној од шеих-ул-ислама. Судство је иначе у Турској према овом закону детаљисано на грађанске, крпвичне 1 И. Ап81агс1п-ћеу, 1У‘К181а(. ОЦот. II. раг(. 273.—289.