Delo

0 ПОЛИТИЧКПМ РКфОРМАМА 63 управљају модерним, евронским друштвима1..." Турскн су државници увек радо истицали да је ово ново законодавство битно променило дотадање друштвено уређење и с тога полагали велики аначај на укупност свих ових мера, које су биле, по њиховом уверењу, не само саставни већ и најважнпји делови рада на реформама. Остављајући на страну преглед свих тих закопа и уредаба као и питање у колико су опи са свнма својим атрибутнма европског законодавства у ствари нреобразили дотадање законодавство по појединим гранама овде ћемо истаћи само то, да су у ужем смислу за суштину питања о реформама у Турској највише значаја имали закони из области административног права Реформе, на које је Европа увек обраћала главну пажњу. тицале су се еминентно политнчкнх закона, онога, што би у модерним државама било регулисано уставима, и што је у Турској требало да послужи као база за пајшири слободни културни развитак свих њених а нарочито хришћанских поданика. У том погледу из низа оних закона н уредаба, које су дошле као последица реформаторских покушаја, по важности својој истиче се нарочито закон о уређењу внлајета од 1865., којп представља основу политичког поретка у Турској. Тај закон заједно с доцнијим модификацијама (ферман од 2. октобра 1875., реформа у 1896. и т. д.) и груном специјалнпх закона о уређењу судства, о јавној настави, фискалним законима н т. д. чпнн н данас основу тог поретка у оним европским турским провннцијама, које нас овде интересују.1 Оп је дакле п данас један значајан органски закон. Питање о реформама у Старој Ср1 21 Мемоар Фуад-паше турским послаппцпма. ТоеЛа. КесиоП ег/. Арр. VII. р. 460. 2 Турска је 1876. у моменту једне крпзе п спољашње и унутрашн.е покушала да иостане уставпа држава (23. дец. 1876.) и окгроисала еебн ,једн> иолитичку органпзацпју, различну од стања. које су стварали њеии дотадањи основпи иолитички закопп. По томе уставу. којн се осннвао па ирпицшшма француске револуције из 1789., проглашавало се једннетво царства. утвј ђивао се парламентарни режим н управа лемл.е поверавала једиом одгевсрпом министарству. над којим је бдио Сепат п једна Скушитпна. састаг 1.епа по општем праву гласања. Али је овај устав, по општем мњењу. Оно еам један експеримепат у ци.т.у да се 'Гурска нзвуче иа непрплика. нарочпто да спречи европску интервенцнју у њене упутрашн.е поелове: оенм тога његов. је трајање бнло релативно кратко. ираве уставиостн није нп бпло. а цтцицје се Турека особито трудила да буде што .јаче анеолутнстичка држава.