Delo

0 ПОЛИТИЧКИМ РЕфОРМАМА 69 закон аа унутрашњу администрацију царства".1 Нотификујући ту нову органнзацију царства представницпма великих сила. тај турски државннк еаоиштавао им је да она садржи и централпстички и децентралистпчки принцип н придавао јој важну улогу на путу препорођаја царства.2 Европа, која је у доба ове реформе у главном претпоставЈвала погледе францускнх кабинета погледима Русије на питање о реформама,3 махом је и сама склоиа била веровати да ова нова реформа може и донети неких резултата. Отуда се у једном француском мемоару о хатихумајуну 22. фебруара 1867. за новн закон говорнло да „чинп част турској влади и оснива се на све потпунијој сепарацији судског реда од адмпнпстративног,“4 а у депешама неких других дппломата из тога доба означавана је као прогрес, јер даје маха хришћанском елементу за активнији рад у адм1шистрацијп.“ :’ Оаконом од 1871. о општој администрацнји вилајета, којп и данас морамо сматрати као прпродну допуну ономе закону о вилајетнма, поред некнх омањпх измена (установа директора за јавну наставу у вилајету, уредба о мудирима6 и т.д.) управо су још ближе одређена права и дужности извршне власти, администратпвних савета и општинских судова. Псто тако органску целину с овпм законима — н према томе важнн за политички режим н за цело пнтање о реформама — чине и закони о организацијн мешовитих судова; та је организацнја у пеколико бнла регулисана и законом о вилајетнма, а блнже одређнвана па и мењана доцннјим законима од 1869., 1879. н т.д. Тенденцпја овог законодавства била је да се дефинитнвно одвоје верозаконски (шериатски) судовн од редовннх (низамије), да се ослободи судство од утицаја п заједннце с адмннистратнвном влашћу и да се у редовне судове уведу бар за главне судије лпчностп па известан начнн квалификоване за тај посао. Још законом од 1869. установљен је један касациони суд у Цариграду; доцније је одвојено и засебно организовано министарство нравде, а као 1 Те»1а. КесиеИ е!/_ АррешЈ. -459. Мемоар Фуад-иаше о пзвршењу чатпхумајуна. 2 Те«1,а, ЈМФ р. 501. — Денеша ауетр. заступннка барону Бајсту. 3 СћоиОПег М. уиезПоп с1'Опеп1 ЛериГ^ 1е 1га16’м1е ВегИп. 1897. р. 44 47. 4 Т е 81 а. КесиеИ е1х. VII. Арр. 420. 5 Деиеша ригера Вечере Бајсту. Те8(а, Ц)ћ1. р. 502. 0 По овОј донуни мудирн су нретностав-1»ене старешине кмстоинма: н.и\ поставља кајмакам (чд. 44.) а њнхова власт раепростнре се на нахије (Фп.тпјали каза: села н чнфлуци).