Delo

0 ИОЛИТИЧКИМ РЕфОРМАМА ( ( љуков,1 потрвени уступци, који су пре пола године били датп Маћедонији услед акције руског нредставништва“. Други један писац'1 2 помиње да су оном реформом у новембру, истина, учињене две концесије: установљени муавини хришћани и у начелу допуштен пријам хришћана у нолицију и жандармерију, али додаје да су обе те концесцје биле више привпдне него стварпе. „Будући је избор муавина, вели он,3 потпуно остављен дискрецији власти, овај чиновнпк п нпје био, нпти је могао бити, штадруго до акег 姑0 свога претпостављеног или његов добродушан сарадннк. Консуларни извештаји доиста му н нрнписују врло незначајну улогу. Његова функција не разликује се од функцпје, коју у нашим администрацијама врше шефовн канцеларија, т.ј. она се састојп у томе да отвара кореспонденцију п нредаје је надлежним чиновницима. Тај скромни носао врше номоћници валија и мутесарифа. Што се тнче помоћника кајмакамских, њихове су службе, како ми јављају, врло незнатне. Пријем пак хришћана у полицију и жандармернју у онште само је празно слово, пошто зависи од министарства и валије да одређује у коликој ће их мери бити“.... По начнну примене, дакле, органскп закони и њпхове допуне, нису ннкад могли обезбедити режим реда н елемеитарннх погодаба за потребно човечанско развнјање свих турских поданика. Ова је ствар, у осталом, толико позната, да је овде ненотребно впше о њој говорити. Питања о реформама ие бн данас ' ни било, или бар не би га било у тако акутном облнку, да је Турска могла с .једне стране одговорптп оним општим тежњама њеног хришћанског становппштва за изједначењем у правпма с мусломанским, а с друге да је могла створптп у својој државн на основу већ датпх закона п уредаба, на ма какве оне пначе биле, иравичан и на законнтостп основан режнм. У том је она у суштини остала једна нста п до данас. „Међу симптомима опадања, које одаје турско царство, — пнсао је још пре иедесет годпиа Убичиии,4 — најважнпјн су п највише падају у очп: потпуиа одсутност законскпх гарантпја, конфискацнје, аисе, произвољие осуде, каприси у место закона, неред, којп се узднгао. 1 Вкстник'1. Еврснш, 1899. III. 499. - Е(1. Епр.еПпимЦ. Ксхие «1и «1гои ри!)1. 1901. 207. 3 11)в1. 4 П)'к‘т1. ЕсИгев зиг 1а Тшчрпс. I. 18)3. Писмо VII.