Delo

Д Е Л 0 7 (» Тако је, дакле, важна махна турског органског закона то одржање потчнњености хришћанског елемента. Врло је карактерпстпчпо да су сви нотреси, који су непрекидно уздрмавалн турску државу до берлинског конгреса, па п после тога, између осталих узрока (а њих није бпло мало) бнлн изазнванп не само тежњом да режнм пропзвољности замене режпмом фактичке закошгтости, већ уз то и тежњом да режим с турском превлашћу замене режимом, у коме ће хршпћански елеменат бити донста изједначен с турским, ако већ не би могао добптн превласт. То јасно обелодањује историја Крита, а у доказ тога могу послужити н босанско-херцеговачке револуције, па и други догађајп. Критски органскп статут, који је по духу већ одвајао од органеког закона пз 1865., дошао је баш као иоследица сталних захтева хришћанског становпиштва да се нзједначи с мусломанскпм не само у правима на заштпту лпчностп п имања, већ п у вршењу политичких права. Нсто тако и захтевн босанскохерцеговачких устаника сасвим су отворено циљали на то, да се једном учинп крај иеоправданој мусломанској превластп.1 Ово стање пису нзменнли ни последњи закони, октроисани 1896., нити су бнтио променили ону политичку основу. Нп V овим се законима- нншта изрично не говори о примању хришћана у државну службу, не говори се о религији валијских номоћнпка ни о ировинцијским скупштинама и среским саветима; не мења се систем порезе, нити се за званпчан језик допушта који други осем турског и т.д. Два важиа зла; подмитљивост чиновника и растројство у жандармернји остала су ненонрав.;вена поглавпто услед тога, што није уређено финанси.јско стање по провинцијама, те да бп се обе установе могле уредно п издржаватп, н што је у главном одржан дотадањи карактер тпх установа. Исто тако нпје дубље дирано нп само судство, п у овом погледу још се сасвнм оправдано могу потписати већина критика и замерака чињених при ранијим покушајнма. „Овом су реформом, како велн бугарски професор Ми1 21 Глашш лахтеви сводплн су се на остварење потиуие верске слободе за хришћане, чнја бн се сведоцба нримала као п мусломапека на суду: организацп.ја домаће жапдармерије, иримање домаћнх хрншћана у службе: одређење ирнроде п колпчине порезе. којн се не бн впше моглн увећавати иронзвол.по п т.д. 2 Нарочпто онпм, који су објављепи у анрилу 1896. и којн у стварн једнно и важе за вплајете у Старој Србији и Маћедонијп.