Delo

Д Е Л О N0 Карактернстична особина овог статута и његовог додатка јесте то, што он, прпмењен нначе на хомогено становништво, у знатној мери подиже онај децентралистичкп принции у турској државној организацијн п јаче тежи ка изједначењу хрпшћанског стаповннштва са мусломанским; осем тога у њему има елемената и за један поредак, у коме би била боље заштићена лична с-лобода и имање грађана — две ствари, које су у Турској од особитог значаја за ову ствар.1 Због ових особина Европа је особито ценнла овај статут; с тога је берлинскпм уговором н упућивала Турску у том правцу, ма да су .је при том руководили н друтп, политички, мотивн. „Предлажућн критски статут као прост пример а не као строго обавезан тип, силе су — ппше Ед. Енгелхарт — остајале верне једном припцппу, од кога оне иису никад одстунале у различним фазаматанзимата. У њпховпм очима турска се реорганнзацпја требала прилагодитп народним, социјалннм п релнгиозним разликама њеног етановнпштва п отуда је била бесмислица једноликост, којој је Порта упорно тежила од кад је бнла примљена у европскн концерат“.1 2 * * *Критскн статут служио је као основ за организацију и саме Нсточне Румелије, коју је изводнла европска комисија 1878., ма да је пначе режим Псточне Румелије добио већ и самим берлинским уговором (чл. 13—23.) много шире основе, него што нх је имао Крит. Отуда се, бар у ночетку, на критски статут обазирала н цариградска комисија, која је 1880. по налогу Европе имала да применн смисао 23. члана берлинског уговора.8 Међутим стојећи на гледишту да се одржи нринцин султановог суверенитета неокрњеи у заостатку турске царевнне, царпградској је комисији 1880. ииак била .јасна разлика између положаја Источне Румелије, која је већ била сгворена, н осталих турских провииција у Европн. Осем тога у своме пројекту она је донекле 1 Порта ј»* 1889. учшш.та удар оиој констптуцнји и модшЈшковала јс у » мис.ту јаче централизације н сузбијања аутономних права; то је одмах отворило нерпд буна на острву, што се завршило 1898. тиме, што је Европа отргла острво од Иорте, да.та му потнуну аутопомију и узела под своју заштнту. Гуверенство Турске на острву данас ,је само номинално. 2 Еп^е1ћаг(Ц Ес1. у Ке\ие »1и Згоћ рић1. 1891. р. 204. Ова је комнсија <">ила уираво комнсија, која.је извршила органнзацпју Нсточне Румелије, па се доцније <• малим изменама у своме саставу преселила у Царш рад као царпградска компспја.