Delo

0 ПОЛИТИЧКИМ РЕфОРМАМА 81 одржала разлику између ових провинција и самог Крита, којп .је требао бити и ако не тип, а оно пример нове организације. Отуда се њен закон за европске провипције угледао у неколнко на дотадањи закон о вилајетпма, прошпривши његова општа полптичка начела, али при том нагињући ка систему .једне полу-аутономије с локалним карактером. Овај пројекат1 има седамнаест одељака и неких 327 чланова. У првом одељку проглашавана су општа права становника: да су сви грађани једнаки пред законом, да је вероисповест свију једнака, слободна, даље, да се лична слобода зајемчава, исто тако и својина; укида се конфискација, цензура, проглашује турски језик зазваничан; наређује: да окружни и срески начелници морају бити по верн таки, каква је већина становннштва њихових округа; да истражне суднје (мустантици) морају знатн локалне језике; да локалнп језици имају право грађанства на суду и т. д. Други одељак говори о валијама п изрнком одређује да валнјин помоћник мора бити хришћанин, ако је валија мусломанин н обрнуто. Према томе ако и није речено да овај високи провинцијски чиновник, који је у неку руку мали суверен, за претежно хришћанске вилајете треба да буде хришћанин, није речено ни да он мора бити мусломапин. Трећп одељак говори о централној вплајетској управи, задржавајући у главном исте чиновнпке, које је увео н закон о вилајетнма, као и административнп савет, у којн улазе осем највншнх внлајетских чиновника још осам чланова, које делегира од својих чланова внлајетска скупштина. Нарочнто је значајап четвртн одељак, који говорн о овој вилајетској скупштнни или внлајетском већу, уређујући га да лнчи на некн малп парламенат. У њ улазе: чланови по праву — впшн вилајетскп чпновннцп и представници свих вера, — за тим члановн, које бира стаиовништво тајним гласањем општинских већа н најиосле члановн, које бира валија, а број којпх износи колико четвртнна изборнпх чланова. Ове се скупштине састају свакад у почетку октобра; чвихова сесија траје максимално два месеца а права су нм до нзвесне мере каО’ нрава неког нарламента тако, да су предвиђени случаји н облигатне санкције. Посланици се ио вољп могу служитп у скупштинн н својим матерњпм језиком. Одељцп, којп говоре о подели вилајета, администрацијн санџака, каза, о ве1 Илава кн>. Тигкеу Л* ИЗ. (1880.). Дело књ. 25. '•