Delo

НОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКНХ 89 је глава била заузета другим којечим. паде на ум назив. који јој је дао Букацки: удова-девојка. — Марина је веома искрена — рече носле нешто смишљања — и потпуно ће ме разумети, кад ја п.ој опишем све шта је и како је! Казаћу јој то што сте ми рекли: п како сте ви отишли носећи је у срцу; да оно што сте урадили нисте то радили намерно, него само под упливом мисли да се с њеним оцем не може пзаћи на крај; али да ви у опште јако жалите што се то догодило, н да молите да не прима све то такојако к срцу и да не одузима паде да ће се он за то моћи извннитн. — А ја ћу писати Машку да откупљујем од њега то примање за онолико, колико он од мене затражи. Госпођа се Емилија стаде смејати. — То ли је тај трезвенн рачунџија Полањецки, што се хваста да се отарасио пољског темперамента и пољске лакомислености. — Да! да! — захори се још веселији глас Полањецкога. — Рачун ми се састоји у том што ја пе штедим за нечпм што вреди. Али се у том тренутку окуњи. — Али ако она одговори да је заручена са Машком. — Не може то бити. Може госиодин Машко битн најлепши човек на свету, али она нпје за њега. Она се неће удати без симпатија, знам да јој се Машко није особито допао. Тога неће нигда бити. Не знате ви Марину. Учинпте ви само од своје стране што можете, а због Машка спавајте на оба уха. — Депеншраћу му у место да ппшем. Не може дуго остатп у Кремјењу само због овога. и мораће бптн у Наршавп н добити моју депешу. \ТП Машков одговор, који Полањецки добн после два дана. гласно је: „Јуче сам нрнмно Кремјењ.“ II ако се из Маринннога писма лако могло унанред увндетп да ће ствар изићи на то, ане на што друго, те је Полањецкп могао бити приуготовљен на то, ипак га је веет та погодила као громом. Учннило му се да је то дошло нотнуно пзненада, као каква несрећа којој лека нема, за коју сва одговорност пада на љега. Госпођа Емнлија, која је знала боље него пко, колшго је Марина волела