Delo

16 ДЕЛО — Така је наредба. — Па нпје он тиква без корена. Пма он браће, синоваца... — То је његова жеља. Оставио је и тестамент. — Па где .је тај тестамент? — У суду. Кад пређе шест недеља од дана смртп његове, позваћете се свн суду н тамо ће се отворити тестамент. II чиновник остави забленутога Марка и оде вршити свој посао. Попечати све и пописа, па оставн само иослугу да чува кућу а кмету нареди да пазн да ко не бп дпрао печате, на оде. Сад је тек требало чути шта веле Николешевићп. Начинише покојног Николу горим од сваке пачавре. Гнуспо је н рећи шта су они нокојнпку реклп. — Добро, вала, да причекамо п тај тестамент! — вели Марко. А шта му нмапг чекатп? Ннколешевнћа имање отнћпће којекоме, а ти пљуни у длане! — вели Спасоје. — Ваљда има закона у ово.ј земљи! — Море, па он је то све и удесно по закону! По закону ћу ја учинитп какву хоћеш несрећу у овој земљи, па ће ме тај исти закон бранити, јер нема правде! — Вала, даћу све да је нађем! — Можеш ако си луд! Можеш датп и косу с главе, али је наћи нећеш! Нас је правда давно оставила! —вели Спасоје. — Јер, да је било правде, зар би оп могао онако с нама радити, н најпосле, зар би могао толпко стећи? Марко стаде опет псоватн, па онда запретн да ће ономе „зубе у грло сасути“ ко му тога „маторога пса“ помене. VIVI Кад се намирило четрдесет дана од дана смрти Николине еасташе се код старатељског судије ваљевског суда браћа Николешевнћн, Пгњат, Сима Кондић нз В п Алекса Берјановић из М

Марко и Спасоје чим смотрише Пгњата, нападоше га онде, пред судом. — Шта је, море? Што си тп дошао? — упита га Марко. — Звао ме суд — рече Пгњат. — Да те неће прогласити за наследника? — упита Спасоје.