Delo

41^ Л Е Л 0 карактернетике, и што ланашњи нараштај за њу слабо зна, овле у целости наволимо: „Пз зав.јета патријарха Јосифа“ „Глас блаженопочившег патријарха Јосифа. из њег<»В"Г завета, наролу српском, при избору архијенископа остављењн** „Шестналесјатоје чпсло: -Јегла сице о имјенн мојем. јеже но милости Божнјој прптјажају, злраву и прп полному разсужлешгју супгчу, раеположеније сотворити, от Бега лано мп Оиет; јелино јешче на серлцу лежит ми, ла скажу братијам мојнм епископом. јако ла не пмјејут, јешче же ла покажут мирови п наролу нашему, соблазителноје тшчаније, јеже којемужло бпти архијепископом н мптрополитом. Амин глагољу вам. јако превелико — претјашко јеет бремја снје, и не может киждо от вас понестп је, јако ннтко. иже совершено пеотречетеја себе. п не возмет крест господењ, нже, кромје церкве и нарола, что либо љубит иноје, достонн јест, ла сјелет на свјатом престоље св. Савп, Арсенија н Макснма. Бванпје сије предосторожнаго. отважнаго, храбраго и неуетрапшмаго луха. и всјачески непорочнаго житељства мужа взнскујет, в којем ннбуд призрјенију слаб митрополит на пагубу паче, нежели на ползу будет п цркви и наролу. 0 братпје моја возљубленија! внушајте словесем мрјпм, пошчадите чест и достоннство ваше, пошчалнте народ от таковаго великаго соблазна, јакоже показан бист. на посљелнима двама соборама. Будите му отци и истини паетпрнје. а не на.јемници: будпте вјерни хранптелпје прав и прнвилегпји јего, јаже он неописаними жертвамн. и потокамп крови својеја снискал и стјажал јест, и нмнже вн јесте, јеже јесте.“ _Ти же. народе храбри п славни. обаче много нешчасшц избери тебје таковаго пастира — началника — пже точију твоје ц церкве благо возљубил јест, иже не продајет евјатинп, пже нерукополагајет на мздје, иже не шенит парохији. но иже готов јест за тебе и за свјатују церков твоју и живот п душу своју положптп! Прокљат всјак иже из ината каковаго призрјенпја нзбпрати булет митрополнта! Пмјејај упш слишпти, ла елшпнг*. Ко је овај извол лоставио уредништву „Српског Дневнпка“, не знамо; но судећи по пропратнпци: „Нароле! Ево тп аманета, ког ти је твој нигданезаборављени патрпјарх Јосиф, у свом завету од 9. јуна 1847. оставио, кога свагда у срцу и лушп носи, и добро внимај, како ћеш жељу свог седог патрп.јарха испунитп** држимо, ла не ћемо погрешитп. ако кажемо.